Prosvetni glasnik

БИБЛИОГРАФИЈА ЗА ГЕОЛОГИЈУ БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРНА

Македонија. У овој области разматрао је Ве1а коп Јпкеу околиу Солуна, Витоља и При.шин. Ва блисву околину Оолуна путник овај није имао шта да дода геолошком опису, што га раиије већ учинише Жецтеуг и Вигдегз1ет, Исго тако и његове екскурзије сереским нутем до у Еотлину Лангаце и Васиљева језера и северно од Солуна до Аматовека језера нису такође дале никакве друге интересантне нодатке, мањ оне што се тичу минералних извора, који у тим пределима избијају. Екскурзију за Прилип и Битољ иочео је тп Јпкеу из места Грацко на Вардару, у велешкој котлини , која је .ска испуњена слатководним неогеним и дилувијалним наносима. Терцијер траје све до исиод Вабуне планине; он лежи на исконским шкриљцима, који су местимице исиод њега оголићени. При крају овога басена виде се два три крша од тамног кречњака, који се аутору чине да спадају у еистему тријаса. Вабуна је састављена, к:ш Што је већ Апп Воиб показао, из гнајеа, доломитична мермера и Филита. Од Прилина, који лежи на њеноме подножју, настаје одма дилувијална равница; ова се иростире,. до Витоља то јесг до Сухе Горе и ГГеристера. Овај се гореки ланац саетоји из гнајса , у коме је V. Јпкеу нашао многобројне жице дијабаза, иарочито много код еела Џинџопоље. Албанија. ТоиГа је на својој прегледној карти целокупног балканског полуострва означио, да се онај балкански нолуостри на коме Драч лежи, састоји из кретацејеког кречног гребена и равнице од дилувијалних и алувијалних наноса. За време врло кратког бављења у Драчу, В. V. Јпкеу имао је ипак времена разгледати му околину и нронаћи елојеве неогеног неека и глине, истина без налеонтолошких доказа за то. Грчка. У Грчкој 'ј е' У В'Ј V, '• -ЈиШ&ј) ■ ок&о' 'прилнкв да потврди ранија проматрања к'искн-а која

еу геолозима већ позната. Прилика се та најбоље указала на КанаАу' пгго св нрокбнава између коринтског и егинског залива. Проконавањем тога каната пспољен је нроФИЛ слојева, који показује, да се терен у коринтском земљоузу састоји: 1) из слојева кошериских или језерских; 2) из морских слојева са данашњим морским мекушцима; 3) из црвене дилувпјалне глине номешане еа кречњаком, што се у слаткој води створио. Овај иоследњи члан сталожио се дисКордантно преко првих, који су пре тога већ многократ испуцали и срозали се. Вреславски иро®есор Ј. ВтЈзсћ саонштио је берлинској Академији Наука главне резултате својих екскурзија но јонским острвима, а обећава да ће у скоро штампати детаљни опис појединих острва. До тога времена можемо и ми одложити ре®ерат о његовим испитивањима. Бугарска. Гореки лапац Валкана и његова подгорја посташе последњихтодина предмет врло марљпвих и плодних геолошких проматрања од етране проФесора бечке политехнике г. Тои1а и бугареког држгвног геолога г. Златарског. Оба су гОсподина ночелп заједнички да израђују геолошку карту Вугарске. Пошто су нас, у својим ранијим дели»1а, доста детаљно упо.знали са геологијом западнога дела Валкана, упустили су се у разматрање геолошких односа на средњем делу овог дугачког горског ланца. По њиховом узајамном споразуму г. Тои1а је проучавао главни гребен и нрве бокове Валкана , а г. Златарски је чинио екскурзије по северноме подгорју његовоме и но равници до Дунава. У последњој нубликацији својој на немачкоме језику изнео је г. Златарски журнал својих екскЈфзија ио северноме подгорју средњег ВалКаПа у четвороуглу ограниченоме рекама Пскром, Јантром и Дунавом, а са југа линијом, која иде од прилике од Орханије до Трнова. Главни резултати тих екскурзија, који се у неколико надовезују на ранија исиитивања, Што су их у истим иределима чинили РоеМегГе , РгШсК, Н. ВагШ и Тои1а, јесу у општим потезима ови: