Prosvetni glasnik

ЗАПИОКИК ГЛАВМОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

65

савету реФерују о ономе, пгго г. министар просвете од савета тражи. IV. Прочитаи је реФерат г. Момчила Иванића ироФесора Ј {раг. гимназије о делу: „Архнеиискон Данило II. срнска књижевност прве нодовине XIV века" од г. Милана С. Ђуричића. Тај реФерат гласи : Главном Просветном Савету Прегледао сам књигу: „Архнјеинскоп Дашш) II. — Ориска књижевност ирве иоловине XIV. века написао Мидан С. Ђуричић. — У Београду, штампарија нанредне странке. 1885 Цена 1 дннар. —" Иа другом насловном листу покрај свега наведенога јоште стоји: „Ову је књигу наградио архијерејски сабор са 360 дин. из књижевног Фонда бл. поч. вдадике Јанићија". — Омања 8°, стране 92. То је сиољна страна ове књиге, а унутрашњу садржину сам пнсац одређује овим речнма: „главна је дељ моје студије Биографија Архнјепископа Данида II. и критички прегдед његова рада" — стр. 5. — Ади ире но што ће прећи на биограФију Даннаову нисац обедежава нодитички значај Св. Саве у старој српској држави. За тим опширно описује живот Данидов, црпући грађу нз његова зборника: „животи краљева и архиепископа српских", а завршује овај део своје књиге критичким претресом године смрти ДанидовеПред извршењем друге своје задаће, критичким прегдедом" Данидова рада, говори о ночетку књижевности у С])ба и о срнским књижевницима до архненискона Данида : о Св. Сави, Стевану Првовенчаном, Доментијану и архиепископу Никодиму. У овом деду своје расираве одговара писац на ова питања: 1. Где је и кад је написао Данидо своје дедо ? — и 2. Шта је нанисао Данидо, а шта други у зборнику, који имамо у Даничићеву издању нод иасдовом: „Животи краљева и архиенископа срнскнх"? — На нрво нитање, нристајући уз мишљење Новаковићево, да Данидо: „није иисао свој зборник у Хидеидару" — одговара : „Између 1308-10-те године наппсана су V Карејп житија Гадосдава, Вдадисдава и Уроша 1. и Евстатија I. Даље у Жичи нзмеђу 1314-16-те год. — нанисано је житије краљице Једене, а у Пећн између 1321-25-те наЛРОСВЕТНИ ГДАСНИК

нисано је житије краља Мидутина и архијеиискона Евстатија II. Саве III. и Никодима. Тако исто за време живота Данидовог тамо су написана житија Дечанскога и Душана". — стр. 56. — На друго важно питање: „шта је написао архиепископ Данило, а шта други?" — писац ове књиге овако одговара: „— сва су ова житија Данилова с том раздиком, шта је архијепископ Данило својом соиственом руком*) написао житија до Дечанскога, а житије Дечанског и иочетак житија Душанова иисао је неки његов ученик ио уиутству Данилову и ио материјалу, које му је дао Данило, иошто му је тај његов ученик ирочитао, додао исиравке и унео наиомене како је речено у иредходеКем житију. То је управо све посао Данидов, а брзописац од себе је додао оне изразе, које смо наведи мало впше" — стр. 63.—64.— „Он (Данило) је писац свију житија архијепископа, иа је он иисац и свог собственог житија руком оног свога ученика, који је ио његовом уиу&ивању иисао житије Дечанског и Душана. У житију своме (тако) његов је ученик написао само онај закључак, о нрјеставлении сего архиенискона Данила" — стр. 64. — „Друга рука написала је житија патри.јараха и без сумње је једно лице нанисадо сва та житија" — стр. 68. — На посдетку додази III. део ове књиге, у којем писац истиче богословску ученост Данилову н пореди цитате Св. Писма, како их је, „на памет" наводио Данидо, с<; оним, како та места доиста гласе у Библији. Пре свега морам казати: да се наведено мишљење писца ове књнге о томе, шта је Данидово, а шта других у том зборнику јако раздикује од свих нризнатих историка срнске књижевности: П. Ша карика, В. Јагића и Ст. Новаковића; да се оддикује смедошћу у закључцима, који на више места немају никакве друге подлоге осим маште пишчеве; и да се оснива само па разматрању Даничићева издања овога зборника. А да је то само смело мишљење писца ове књиге, лако ће се увидети из ових речи В. Јагића: „да књижевна радња Данилова јоштер није на чистац доведена и да би нам на велику корисг било, да се којом срећом нађу етарији рукописп од она три , но којих је Даничић *) Истакнуте речи у овом реФерату ја истичем. 9