Prosvetni glasnik

II Задагак : Некп лопов упуче се иоћу у једну сеоску кућу. Станопници га опазе и нададу вику, а лопов иокуша да иобегне и да убије свакога, који га буде хтео задршати и ухватити. При овоме сукобу лоиов буде савладаи, и неко га удари тако страшно да лопов падне, те га тако ухватеи затворе. Јесу ли сад ови људи пмали права, да с лоповом опако постуие и зашто ? Испричај опширно целу историју овога догађаја, п канш свој суд о овоме човеку лонову. Рачун 1. Како гласп правило за лножење десетног разломка десетиим разломком ? Помножи но томе нравилу ове разломке : 18■ 4 са7'145. — 2). Један раденик зарађује дневно 5"50. динара. Годишње ради 305. дана. Месечно му треба 15 дпнара за кирију стана и 7 5 динара за издржавање себе и своје породпце. Остатак од зараде уштеђује с намером да купи једну кућу, која вреди 2 38 5 динара. После колико ће годииа моћн да заштедп потребну суму за куповину куће ? Иоређења ради навешћемо овде јот нека шггања и задатке, којн су у исто време задавани у оиштинским школама X. округа у Паризу и то у вишем К УР°У (Соигб зирепеиг). Ранун : Неки сељак, нађе једне године 1865 декалитара кромпира. Ако прода кромпире по тежини, оида добија за метарску центу по 9*6 8 дин.. Али сељак израчуна, да ако прода кромпире на хектолитар по 6.30 динара, онда ће примити 18.65 динара више. Колика је просечна тежина свакога хекто.штра и колико су му тешки сви кромппри, што их је нашао те годнне ? Историја и Земљоиис : 1.) Ко је био Ханибал ? Коју је велику битку добио ? Коју је велику бптку изгубио ? Како је умр'о ? 2) Иаброј имена и дата иојединих уговора, који су од 1 493 — 1 659 године закључени између краљева Француских и шпанских 3.) Означи главие вароши у Европи, кажи њихов положај п ток река на којима су. 4.) Нацртај ток Лоаре, означи вароши, које су иањој, и департмане, којима те вароши ирииадају. Средњи курс (Соигз гаоуеп). Рачун: 1.) Пошто су 15. буради вина кад се хектолитар нродаје по 6 8'50 динара, а свако буре хвата 22 8 литара? 2.) Један грговац купи 372 метра чоје, н плаги сваки метар по 8'7 5 динар. Пошто мора да продаје метар, ако хоће на целој чоси да добије 45 5. динара ? 3.). Једно нарче земље процењено је по 1. динар од сваког квадратног метра, а било је велико један хектар. Од овог се нарчета прода 47-50 квадратних

метара- Сад ое пита, колпка је укупна вредност парчега земл>е, шго ]е остало непродато. Исгирија и Земљоаис : 1.) Нашто пас опомиње г.одина 1 356 ? 2.) Ко је био неустрашни Јован ? Какојеумр'о? 3.) Кад је била битка код Павије и шта се ту важио десило ? 4.) Који је рат окончан вестФалским миром ? Кад је овај мир закључен н по чему је он био користан за Фраицуску ? 5 Иокажп границе Француске државе и имена пограничних држава ? 6.) Где лежн Тонкин и којим морНма плове наше лађе док дођу у њега М. Статистичке белешке. Аустрија. Аустрија (без Угарске) има 17.416 основних народних школа, а то је управо 924. школе внше, по што их је било 1 87 9-80. школске године. Од ових школа 8.50 3 су с једним разредом; 3.818 имају два, 1492 три. 990 четири, 1.070 пет, 170 шест, 2 8 седам и 8 школа са осам разреда. 12.816 школа раде целог дана, 2.9 6 5 школа раде само пола дана а 689 школа раде мешовиго и цео дан а кад-кад и пола дана само. По језику предаје се у 7.607 школа немачким, у 4.319 чешким, у 1.544 пољским, у 1.6 34 рутенским, у 5 35 словиначким, у 90 8 италијаиским, у 353 словачким, у 61 влашким, у 4 маџарским језиком. Школа с мешовитим предавањем језика има 45 1. Број чисто немачких школа у одпосу на школе других народности нарастао је, док се број ових последњих смањио. Број школа других народности износио је 1871. год. 44,4°/ 0 . од целокупних завода за школовање, а сада изнбси мање и то 4 3, 7%Осталн језици, на којима се предаје у појединим школама, стоје у овакој сразмери : ЧЕШКИ ПОЉСКИ РУТЕНСКИ ИТЛЛИЈАНСКИ МЕШОВИТО 187 1.23,8% 6. 4,7 7,3. 9,2. 1886. 24,8% 8 9 9,4 5,2. 2,6. На 10.000. становника долази просечно 7,7. школа. Паставиичко особље састоји се из 42.512 учитеља и 1 1.9 5 5 учитељица. Прираштај паставничких сиага према 1 880. години изнОси у учителлша 9,1%,. а у учитељицама 2.8%. Јавне школе походило је годишње 2.67 9.6 3 8 деие. 406.685 здраво деце извукло се од школовања а 22.0 2 8 деце ослобођено је од школе са телесних недостатака.