Prosvetni glasnik

10*

ii р п с в е т н е б е л е iii к е

Од деце за школу дорасле ишло је у школу: 187 1. г. 1875. г. 1 880. г. 1885. г, 57,3% ! '..02% 85,94% 85,52%, * ■ н= * Румунија. У 1 885-86. школској години имала је Румунија на својих 3,2 милиона сеоског становништва само 2 69 школа са 82-7 88 ђака. На 880 000 варошког становништва било је 2 88 школа са 35.48 1 ђаком. Од 82.788 сеоске деце бпло ј.е 72.510 мушкараца а само 1 0.278 девојчица. 11а издржавање сеоских школа утрошено је 3,4 милиона динара, а на издржаваље варошких школа 4,2 милиона динара. Од укупне суме за издржавање школа нале су на терет државног буџета две трећине, * * % Италија ( ,Неуие рес1аа;о§тдие» јавља, да ће укушш издацп Италије за основну наставу у годиии 1 888. пзпосити 9.1 6 9.7 29 динара. Главне позиције су ове : Плата инспектора . . . . 8 2 4.623 дин. Накнада за грошкове око инспекције (иадзора) основннх школа . 352.000 « Државна помоћ осн. школама . 2.47 4.2 8 3 « Издржавање учнтељскнх гакола. 1.268.363 « Државна помоћ општмнама на плаћање учитеља 2.000.000 « Подизање нових школ. зграда. 3 1 0.000 „ Помоћ каси за издржавање пенсионованих учитеља . . . . . 300 000 « Министарство просвете иослало је осам учитеља у учитељску школу у Наас-у у Шведској, да тамо сврше курс ру.чних радова у школама основшш. Ради исте сврхе нослале су варошп Рим, Неапол>, Налермо и Турии шест лица у Шведеку и то трн учитеља, два проФесора и једнога инспектора. Талијански лист „Иови васпитач 9 (Киоуо ЕЈиса1оге) замера јако та.шјанској влади, шго је ова допустила да се негдашњп иед&гошки музеум , који је међу првима био, тако заиусти и забаталн, док данас све суседне државе имају установе оваке врсте уређене што може бити боље. * * * Енгдеска. Енглеска влада поднела је доњем дому нов предлог закона о организацији техничких школа. Редакција једних енглеских новина послала је једног свог нарочитог комесара у основне школе општине лондонске с поруком, да погање испита и сазна социјалне прилике деце, која иду у школу.

Том приликом дошло се до сазнања жалосних Факата. Од 30000 деце, која шлолу носећују, пма их преко једне четвртпне, која јутром долазе у школу, а нису ништа под богом окусила! 7.500 деце долазе и после подне, а нису ништа ручала. У некпм предграђима вароши, заведенп су тако звани „Реппу-Втпегв" (ручковн за 10 пара), али има много деце. која живе у тако запуштеним и несрећним цриликама, да немају од куда да плате ни десет пара за овај ручак. У једну школу пшло је 12 дечаКа и девет девојчица и девегоро са свим мале деце босо у најхладнијим данима последње зиме! Ово је чисто да човек ие верује, али је у истини ово Факат. * * >!« Шпанија. Ова земља још до данас није имала распуста (одмора) школског, који би бпо законом опредељен. Сад је тек решено, да основне школе пмају годишњи распуст, који траје 4 5 дана. Исто тако, сада је тек донет и закон о пенсији учитеља и учите.вица. По овом закону пенсија се одређује према годинама службе, а ове су опет подељене у четири скале: од 20, 25, 30 и 35 година службе. Ни једпа пенсија не може се одредитп већа од 2.000 динара, и ни једна не можс прећи преко четири петине последње годишње плате, која је уживана. Учител.има и учптељицама задржава се од нлате 3% за пеисиони фонд . Овај је закон стунио у живот 1. Лануара 1888. године. Псто тако у изгледу је сада и закон о надзирава^љу основннх и средњих школа. Владалачком наредбом ово је сад привремепо тако регулисано, да су одређена два виша инспектора, од којих једаи води надзор над техничким, занатлијским, индустријским и трговачким средњим школама, а други опет иадзирава основне п учитељске школе. Нод овим иоследњим сгоје и сви досадашњи провиицијалпп надзориици школски. који су до даље наредбе задржани у својпм положајима у рангу инсиектора треће класе. * * * Сједикене државе. Првој сесији конгреса америчких сједињених држава нодиеће се на решење један предлог законски, по коме народно школовање посгаје заједничка ствар савезних држава. Против овога предлога спрема се доста јака опозиција. У сенату ће законски предлог заступати В1а1г а у представпнчком дому УУПНв. В1ајг рачуна, ■да би се иродуктивна снага југа повећала годишње за 2 42 милиона долара, ако би се завело онште народна школовање, (обавезна насгава). М.