Prosvetni glasnik

РАЗВИТАК И ЗНАЧАЈ ХИДРОТЕХНИКЕ

рода човеку пружа сдужи не само као мерило моћи и кудтурпог ступља мннулих народа, но употреба те снаге и данас важи као меридо за моћ и развитак модерних држава. У колико впше ком пароду испадне за руком, да добра која му нрирода пружа употреби за своју корцст, у колико му испадне за руком, Да за све механпчке радове употреби знагу прпроде, у толико ће му битп сигурнија производња, сигурније богатство, благостање, па дакле и његова политичка моћ. Доказа за то дају нам не само данашње европске државе, но и народи из најстаријег добачијој се култури у многоме дивитиморамо. Археолози и исторнчари успели су да нам у главннм цртама изнесу живот и културу старог доба. И ма колико да су те црте грубе, ипак је вештим сликарима испало за руком, да пз тих црта склопе доста верне слике минуле културе. Посматрамо ли пажљиво те слике видећемо, како се техничке творевине у опште, а хилротехничке на по се, истнчу и свакој слици извесну пластику дају. Почев од старих Египћана па до Римљана, видимо скоро на сваком кораку — не само за тадашње, но и за данашње приливе — огромне хпдротехнпчке радове и грађевине. Виднмо да је вода од вајкада служила људима као нрви услов земљорадње и трговине, а тиме и као првп услов за развпће каквог народа. Утоке великих река у море и долине речне, то су огњишта културе, а море и реке њени ноеиоци. Увиђајући велики значај воде, не само као саобраћајног средства, но и као средства за увећање нлодностн неродног земљишта: Египћани, Кинези, народи у старој Месопотампјн, Инднји и Персији, нису се ограничавали само на ток река н обале речне, но су грађењем канала стварали услове за земљорадњу и трговину и у оним пределима где природа није била обилата. Ти канали служаху у нрвом реду за наводњење (залпвање), а за тим п за нловидбу. Две највеће варошн старога доба: Вавилон и Нинива (која свака за се имађаше већн простор но Данашњи Дондон), имају да благодаре за своју величину рекама Тигру н Е уфрату ц веома разгранатој мрежи канала, који с једне стране служаху за извоз сировина и

нрерађев: чи у иерсиски залив и даље морем, а с друге тране за заливање иначе неилодног земљпш !а. 0 важности која је тим грађевинама давата, најбоље сведочп следећи зпачајан запис чувене краљице Семирамиде. Тај запис гласи: „Ја сам принудила реке тамо да теку где сам хтела, а хтела сам само тамо где ће битн од ползе ; заливаЈући посну земљу рекама, ја сам је ндодном учинила." Егииат, колевка кудтуре, према свом геограФском цоложају, снадао би међу најсиромашннје крајеве земље, да му није реке Нила, који редовио — у пзвесно доба године — не само земљиште вдагом снабде, но паносом толико нађубри, да и данас Египат важи као најпдоднијп крај земље. У Егннту је нрпрода показада човеку кодику п какву корист може имати од текуће воде. И нуждом нагнани тамошњи становници старали су се, да од те особнне текуће воде, овди специјално Нида, извуку што већу корист за своје иначе сасвим неплодно — песковито земљнште. Те попдаве Нћла изазваде су не само разгранату унотребу воде, но оне су сдужиле и као покретач Геометрије. Наиосом затрпане границе појединих нмања, одређиване су сваке године понова премером. А тврди се, да су за владе Сезостриса вршена катастрална пре^ меравања н одређиван бонитет земљншта. Грчки филозоФи Питагора и Талес, прибавили су своје геометриско знање код Егинћана. Најновија истраживања у Египту све нас внше уваравају да је инжињерство у тој земљи било јако ; азвијено. А нарочито у хидротехничким радовима беху дотерали до ведиког ступња, нри свем том што не имађаху справе п махине данашње технике. Онн нодизаху внсоке насипе и у њима уставе за регулисање води како за земљорадњу тако и за нловидбу. Имађаху нарочиту подицнју за реке п канаде, једном речи све што је потребно за нравилно газдинство с водом и за сигурност пловидбе п трговине. Исгорик Херодот, оиисујући грађевине Л.авиринта номпње, да је и негдашње језеро Моег18 крај кога је Лавиринт сазидан и које је пмадо у обиму 180 сати, творевина људских руку. Велике уставе, за које се види да су