Prosvetni glasnik

[АЈ ХИДРОТЕХННКЕ

79

постојаде иа уласку и издаску два каиала из тог језера, као и многобројне справе за дизање и исиуштање воде, иађене на насииу око ти.< канада, јасно сведоче о разграпатој употреби воде из тог сада сувог језера. Свако отварање изатварање поменутих устава, коштало је по Херодот-у близу 7.000 динара, а годишњи трошак око одржавања тнх устава износио је 360.000 динара. Рамзес II., у цељи да би трговину са Индпјом на сонственнм лађама водити могао, иокушао је да споји Нил са црвеним морем. Али поилашен мишљењем да ниво тог мора лежи пад земљоузом, оп одустаде од даљег рада. Нехо II., на 600 год. нр. Хр., понова предузе исти рад, који је — као што нађенц запис тврдн — 120.000 људских живота. Услед уиада Нерсијанаца канал оста недовршен и тек на 100 годпна доцније персиски краљ Дарије I. доврши и нредаде саобраћају тај канал. Ратови и побуне које учесташе у Египту, учииише те се канал запусти, а године 260 пр. Хр. Птоломеј II. очисти исти капал и крај њега ископа другн за ратне лађе од 100 стона ширине, 40 стопа дубпне и 37.500 корачаји дужнне. Бојећи се инвазије Арапа, доцније затрпаше оба та канала и после још неких нокушаја у средњем веку, тек у најновије доба Л.есеис нонова покрепу ту мисао и са суецкнм каналом осигура и знатно скрати пут за Индију. Слични покушаји чињени су н за земљоуз коринтски који иод Нероном више од половине би прокоиан. Нађенн бунари на том земљоузу, од 3 до 16 метара дубнне, који служаху сигурно за испитивање земљишта, корнсио су иослужили истој цељи најновијем иредузећу генерала Тигга, чијим је заузимањем године 1882. отиочето нрокопавање тог 6.350 метара дугачког исгмуса. Језера, као што је било поменуто језеро Моепз, градили су и други народи у Ази и и Африцн, скупљајући у њима, за време велике аоде, сувишну воду, да је за време суше одводе где се потреба нокаже. Многе од тих грађевпна у поменутим земљама и данас још служе истој цељи којој су служиле и ире 3000 годнна. Од Египћана прешла је вештпна техничких грађевина на Грке, а од ових доцније на Римљане. Оквир овог иредавањаје п сувише мален, да би могао ма и у најошитмјим потезима обухватити оиис оинх; величанствених и по културни развитак, тадањегЈдоба, значајних хидротехничкнх грађевина старога Рима. Не само доста добро очувани остаци тих грађевина, од којих неке и данас у многим земљама простране имиерије, па и код нас, нрше исту службу коју су и тада вршиле, но јако разграната трговина, развијени занати и земљорадња као и луксузни варошки жнвот, уверавају нас на сваком кораку о обилатој уиотреби воде у свима гранама државног и нриватног газдинства, ири свем том што од • закона Хидромеханике знађаху с.амо за Архимедов закон. Узроци који успаваше културу па обалама Нила, Тигра и Еуфрата, успаваше и културу Грка п Римљана. Велика, ненриродна разлика која је ностојала у развићу између римске империје с једне стране и готово полуднвљачког стања, у коме се находише остадн становпицп Европе с друге страие, иије могла дуже остати. Природнп закон тражио је да се поремећена равнотежа иоврати. —Судар је био неизбежаи. А како инвазија беше ведика, то је и судар био јак. Скоро десет векова трајало је комешање услед тог судара и тек у XII. и XIII. веку впдимо колпко толико новраћену равнотежу. Земљо])адња, занати и трговина иочињу да напредују. А међу државама у Евроин истаче се Холандија као прва држава у којој номенуте граие народњег газдинства нађоше услова за развитак. Старо доба има за своју културу да благодари Египту. Ново доба Холандији. У обема земљама видимо борбу са водом. У Егинту борба за воду, у Холандији против ње. Као год што је нужда нагнала Египћане да граде канале н језера за залнвање вемљишта, исто је тако нужда нагнала Холаидезе, да с ,',едне страпе граде насипе за одбраиу земље од мора, а с друге страие каиале н резервоаре за ирикупљање и одвођење сувншпе воде са свога земљишта. Најбогатији делови даиашње Холандије леже већииом испод нпвоа морског за време прилива. Осигуравшп се насппима од стране мора, моралп су се у псто доба осигураватн 11*