Prosvetni glasnik

876

4

говарају. Чобанпн је (бпвши заробљен од Ту1 ака) бно у Мадој Азијп, па је одатде побегао н докопао се Француске, а узгред је видео п северну Афрпку. Деца пак знају из геограФПЈе Француске ова места н нокрајиае: „Берп, Руспњон, Гасон., Бретању", дакде скоро опако детаљно, као што би требало да знају карту Србије. Је лн могуће претпоставити да нагаа деца из III р. основне шкоде, баш п кад не би иостојао садањн наставнп програм пз Земљописа, који прописује са с Т! им друге ствари за овај узраст, могу тако потанко познавати једну земљу, која је тако дадека од насР — И тако би ову причу, по мом налажењу, требало другом заменпти, и ако се њен писац доста трудио да њеиу садржину, која је узета, по свој нрилици, из Француске књижевности, што више дотера према нагаим приднкама, као што се то впдн на многим местима у овој нрпчи. Само вештином пишчевом, постада је ова прича ово што је, а нначе би бида просг, сухопаран опис свега онога што се у њој пзлаже. III Чланци поучне оадржине. Њих има у овој Читанци свега пет, п то су : 1. „ Момчад и старина"; 2. ,Јабука"; 3. „ Савест"; 4. гДва брата*; п 5. „Дома&ин мора нааред". Прва су три узета из садашње Чптанке; четврти је узет из „Шкодскога лпста", а петп из „Читанке за пољоирпвреднпке". Сви су ови чланцн п садржпном н обликом на свом месту н когу поднетп, с малпм објашњењем, за узраст коме су намењенп. — Имам нриметнти за члаиак „ Јабука" да је непотпун. Тај је члапак узет из немачких књпга шкодских и пз њега је изостављен читав (пети) одељак, који износи скоро четвртнну цеде нриче и у коме се казује резудтат радње пзложене у тој причи. Овако је та прича крња и ружна. Из којих је разлога тај одељак изостављен, не могу никако да се доеетим, мањ ако не буде кака штампарска омашка. IV Описи. У описе сам узео ових 9. чданака: 1. „ Кртица"•; 2. т Соко"; 3. „Плајваз ц хартија"; 4. „ Вода за умивање"; 5. „ Мрав и ачела уче, како се тече"; 6. „Бачијање"; 7. „Како се крсно име слави"; 8. „ Љубичица" и 9. „0 овци". Изузимајући два чданка: „ Соко" и „ Мрав

и ачела уче, како се тече", сви остали нису за овај узраст коме су намењени. Тако: 1. У чланку „ Кртица" додазе оваки изрази: „искусан економ" и „то чине црвићи, који су се развиди из јаја шљиварца (кокице"); а осим тога нису наведени и други докази, из којпх се даје насигурно закључити да кртица доиста не чинн никакве штете бпљу. 2. Чланак: „ Плајваз и хартија " погреншо је пренесен из гимназиске читанке у основну школу, и због своје садржине и због оваких израза у њему: „маса"; земљана маса"; „клор"; „валшн нли цплиндри"; „кппарска породпца" итд. Ови се изразн не даду лако објаснити деци од 9 и 10 год. За то треба мало више претходна знања. 3. Исто то лмам да кажем за чданак „вода за умивање", који је иначе врло добро нанисан, јер у њему долазе оваке речепице: 1. „Хдадна вода дражи кожу, те се крвоток претури"; 2. „Пресиљена радња коже нрнправила је више нова градива, а старо измеће"; 3. „Кожа је на лицу саставнн део целе тедесне коже, а не живи засебним животом". II оба чланка: 4. ^Бачијање" и 5. „ Како се крсно име слави" , који су узети из „Кнежевпне Србије" од М. Ђ. Милићевића, с иеким незнатним додацима пишчевим, и ако су изврсио написани, нису за овај дечији узраст, нарочито кад се узму у обзир н варошка деца, које има прилично доста у нашим основним шкодпма, него су то ствари за одраслије ученике, који су мало боље познати с народним лшвотом. 6. Чланак „ Љубичица" написан је и сувише — тако да се изразим — научно поетски, те сумњам да би га деца III разреда могла разумети, као што ваља. Ево доказа за то: 1. „На зем.м, међу шибљем и сувим лишћем, склонило се у тихом кутићу најскромније чедо нролећа — љубичица. Сама себи остављенр , 'као сироче какво, не сме ни да погледа на прекрасну додину. У растреситој земљи шире се њене њежне жндице и усисавају у себе храиу. Из сдабе стабљичице излазе њежни листићи, па се иокорно шнре на све стране. Сваки листић је малено срце, а