Prosvetni glasnik

909

„дедоводнп протокол." већ је иоправљан, дотернван и речн натписиване у њему тако, да се не зна шта сад од свега тога треба читати; сем тога оно мало аката што има у архивн, налази се у највећем нереду, те се поједина решења г. .министра нросвете, која је потписани тражио, нису могла никако ниваћи, Но ово су ређи овакви случајеви, које овде помињем ради самих наставпнца, да би се нотруднле, да такве погрешке у будуће не чпне. У свима осталим школама, адмннистрација је вођена доста уредно, са мање или више вештипе вод појединих наставника. Да би-се иак школска администрација у будуће водила у свима основним школама тачно и једнообразно, не би било рђаво, кад би г. министар усвојио нредлог, који је о томе поднео један од лааских школских надзорника, а то је: да министарство нросвете нриреди један једномесечни (или двомесечни) курс (иалик на учитељска практичка иредавааа, која су пре држана), на коме би вештпјн школски адмпнистратор поучио све наставнике и наставнице у вођењу нојединих школскнх књига, и целокупне школске адмпнистрације, која би се имала водити у свима школама на један и исти начин, а не као до сада. VI. Установом школских одбора није ништа номожено осиовиој настави, пошто истн пе врше своје дужности према школи онако како је то законом и министарским претписима наређепо. Раснисом г. министра просвете од 6. октобра 1885 год. ПБр. 10.729 наређено је, да се првог течаја школски одбори морају састајати најмање три иут, а другог течаја најмање два пут месечно, а ио нотреби п више пута. Но ни у једиој школи у овом округу ннје ова наредба тачно извршивана. Колико је који одбор својих седница месечно држао известио сам Вас у мојим „примедбама о основним школама" те с тога овде то иећу ионављати. Напомнњем само то, да су највише својих седннца држали школски одбори у Бигреници (20 седница) и у Свилајинцу (14 седиица). У свима осталим школама број састанака не прелази преко 10 целе године; најмање пак састанака држано је у Вел. ПоаовиЛу (свега 5) и у Доњој Мутници (свега цросвеши масиик

3). За узроке овако малог броја држаних седница, школскн одбори највише наводе заузетост председника школског одбора, који је у исто доба и председник политичке ошптине, другим „важнијим" пословима; у другим местима изговор је раштрканост школ.ске општине и даљина места становања појединих школскнх одборника од саме школе; за тим, негде одборници сваљују сву кривицу на нредседника, као да их он није на седнице ни познвао (на пр. у Сењу) а. у свпма местима одбори се изговарају да више ннје било нн потребе за одборске сасганке. Сем седларске (а у неколико војштанске и дубничке) школе школски су одбори дос/га добро снабдевали своје школе училима и другим школским потребама. Али им се има нарочито приговорити, што казне, 'које су изрнцане над родитељима и стараоцима неуредних ђака , иису скоро никако извршиване, чему су у главноме криви председиици школског одбора, који не могу да се „замерају" својим суграђанима. Услед тога у мпогнм школама велики број ђака целе године није нн завирио у школу. Ово иарочито вреди за школе: десиотовачку, доњо-видовску и сикиричку , у којнма нма кривице и до сампх наставника, а у неколико н за сењску и доњомутничку , где су криви сами председнпци. Овакову нехатност школских одбора према сиојим школама пе би требало никако без казне оставити, бар ради примера за доцнија иремена. Као што се из овога види, ако установа школских одбора остане у садањем свом облику, неће школа имати од оваквих одбора скоро никакве користи. Највећа је сметња у овој установи та околност, што је председник нолитичке општине у исго време н председник школског одбора, ко.ји често налази за се, можда, више користи и рачуна, да ради у својој судницн него у школи, а отуда сама школа трпи штете. Ако би школски одбори и даље остали у снази, требало би бар ову незгоду уклонити тнме, што ће сами чланови школског одборабиратиједнога између себе за председника,којине би био заузет општпнскнм пословима, нити би могао свој нерад правдати другим „пречим" пословима, а тада би се школски послови много брже вршнли него сада-

116