Prosvetni glasnik

919

117*

у тој г.рсти васпитања стоје над децом варошком. А и природно је ово гледиште, јер се сеоска деца још из раније вежбају многим озбнљним а ситним домаћнм нословнма, док су варошка у томе заостала. Узев дакде оно ирво мерило, ја сам нашао да су у гдавноме деда у томе нравцу јаче васпитана код наставника који су распрострли свој труд на све предмете. Па за цело, кад се за успех ђака поради тодико да су деца вична скоро сваком предмету, није могуће све то постићи без увођења добре дисцншшне, а да опет она онстане и утиче на напредак, могуће је само тако, ако је наставник употребљавао сваку прилику да своју децу обавести представљањем угледних примера добре и вал>ане деце н у другим моралним односима као : у ионашању друга према другу, у понашању према другој деци из осталих разреда, понашању према старијима итд. Да бих се уверио колико од онога ионашања о испиту остаје ученицима кад су у близини школе, ја сам их посматрао за време одмора носле испита из каквог предмета. Ту сам приметио да су само она деца излазнла из круга бољега понашања која се слабо и уче, — а ја сам на њих обратио нарочиту пажњу још за време самога испита. На против бољп ђаца беху пажљивији у нонашању нрема својим друговима. Тамо , где дисцинлине не беше, нриметио сам за време одмора велики несташлук и немир. Колики утицај има школско васпитање на ионашање деце у јавном животу, о томе се не могу повољно изразити, по што оно природно са одетојањем од школе опада, са разлога: 1) што је код нас јавно васпитање у ночетку и једва се јавља у неким Формалпим изјавама, и 2) што не васпитава само школа в;'ћ п родитељски дом, и родбина, н суседи итд. Али се ипак може рећи да се ученнци, који боље уче, релатнвно, боље и понашају. 0 томе како ће школа васпнтавати ваља да буде, нарочито у садање доба, брига свију просвећеннх умова. Како да се васпитава омладина, за такво нитање ваља да се нптересују и ангажују и званичпи и незваннчнп нросветни кругови. Овде ћу само да додам да је та страна, нарочпто у варошима, више назадна него ли напредна. Сувремени живот представља периоду у којој се истина знања

гомилају али на штету васпитања н морала. Наше се друштво находи у нериоди испитивања, сумњичења и неверице, оно све више губи здрави смнсао (ћоп зепе). Код таквог стања ствари, школи би требало наменити улогу васцитача у већој мери но што је до сада то учињено. И ако неки мисле даје школски морал слабачак да утиче на околину, мален да може достићи свуда; да ће се расплинути док се но такој ширини разастре. И ако ово донекле има смисла, ипак но што је школа била модел људскога рада, модед људског знања и ФилосоФије, она мора бити то и сада, т. ј. она треба да шири најчистије нојмове васпитања. Ако школи притече у номоћ и дне.вна књижевноет, која сада има већ утицаја иа живот, онда се може кроз 5—10 година очекиватн повољан обрт у корнст увећања моралности у јавном животу, који ће ретроградно учинити са своје страие да се омладина правилније васиитава. V. Програми за основну школу. Једап и исти ирограм постојн и за четвороразредну и дворазредну и једноразредну школу. Довољно је само то номенутн па да се заинтамо: може ли један и нсти програм нод тако промењеним условима важитн. Овј је једна општа примедба ко,ју треба изнети кад је реч о нрограмима за основну школу. Овај су програм израдпли људи којн су били свакојако наставници али су а рпоп узели онолико материјала, колико би се од нрилике могло савлађивати. Искуство говори да је то требало другачије урадити, т. ј. нздвојити материјал за четвороразредну из општег који је за Једноразредну. Због тога бих био мњења да се нрограми за основну наставу подвргну ревизиЈскоЈ комиснји у коју би, између осталих, ваљало узети и неколико одличних учитеља. Задатак њен би био у главноме: 1) или да се нанравиједан општи програм који би био подесан за све разноразредпе школе, у коме случају би као основа за грађење нрограма служила не једноразредна или дворазредна већ четвороразредна школа; или 2) да се засебнн ирограмл удесе и то за једноразредне и дворазредие Једна врста а за троразредне и четвороразредне друга врста програма.