Prosvetni glasnik

9 '2 0

мзвештаЈи Иадзорника основних шкОЛА

Са програмом за основну школу у блиској вези стоје наставии планови и недељ. распоред на часове. Прегледајући пажљиво наставне плаиове према којима се имају програми из појединих нредмека исцрпљавати, нашао сам да се баш ти наставнн цланови, онаквн какви су дати, не слажу са нроцисаиим материјалом који има наставник да обради у троразредној и једноразредноЈ школи. Тако број часова дат у наставн. плановима са бројем часова у недељном раснореду не слаже се. Тако н. н. у наставном плану српски језик у једноразредној школи има 7. часова док је тај број у троразредној само по Форми 7. часова а у ствари 3'/ г Да се тај недостатак испуни постоје нека снајања часова али су то само натезања. Тај Факат још боље сведочи како је иотребно изменити програм за основне школе и дотерати га да буде употребљив за све разноразредие школе, кад се, као што рекох, узме сразмеран материјал као минимум овај који је за четвороразредну школу а као максимум онај који је за једноразредну. Такво стављање материјала између двеју граница било би од новољнога утицаја по наставу, а и престала би изговарања иаставника како иису моглп програме исдриљавати. У вези са нрограмом стоје и школске књиге за основ. наставу. Чудно Је како да нам бар школ. литература за основну наставу није цотиуна, ио што је несумњиво да и она има специФичког утицаја на усиех, јер се доиста опажа да се успех повишава кад има ваписаних књига. С тога мислим да је крајње време да се нашшу књиге које ће комисија састављена из чланова гл. просв. савета прегледати. За сада бп требало имати ових књига ц то што ире: јестаственицу за основну школу Фнзику ц хемију, срнску нсторнју ц бољу словен. читанку. VI. Администрација. У основној школи делп се иа две врсте. Ирва је зваиична радња уиравника школа у једно са званичпом радњом појединих наставника, а друга званична радња школскога одбора. Администровање школског унраиника је било нравилно а тако исто и иојединих на-

ставника. Протоколи и преписке су уредно вођене и мастилом писане. ПрИличан је број оних наставника који нмају оне старе уиисннце, које су према садањим несавршене па нх ваља нзменити. И администрацнја школ. одбора је за текуће нослове била уредна. Но приметио бих да је за тачније админнстровање много згодннје кад би се од стране мцнпстарства расписом извела једноликост у вођењу протокола рада. — Дневници касе не воде се као што треба; за бољи иреглед рачуна н то би ваљало уредити да пде ио једном онштем плану. VII. Поглед на организацију основ. школа. Садања основна школа постоји на оспову организацнје која је исказата у закону о основним школама. Основе које је овај закон обухватио јесу: 1) задатак основних школа и њен састав 2) школска онштииа 4) о ученицима 4) о учнтељу и 5) о надзору над школама. У основама које су дате за иста лежи школска организација. Ја ћу бити тако слободан да изнесем овде пеке напомене које би ваљало додатн свакој од ових основа, у намери да организација основних школа буде што чвршћа и рационалнија. 1) Тако на ир. у 1-ом одељ. закона у коме се говорн о задатку и саставу основ. школе, у чл. 2-ом ваља додати један предмег уз остале, ио имену: ручни рад. Ова врста зиања је неоиходна ако хоћемо да нам настава буде са здравим смислом и сувремена. Кад се дода да је тај предмет, као што је већ познато, уведен у осповне школе других образованијих народа и дао повољне резултате, ондаје тиме доста речено. Сем чогаовомеодељку ваља додати још и ово ; у местима где се сриски не говори да се другим нрограмом изводи основна настава. За тај крај не треба других предметавећ само српскн језик, историја, земљоиис Србнје и рачун, а све осгале предмете ваља ставити у чланке за читапке које би учитељ објашњао. 2) Одељку о школ општинама у коме се говорн о дужностима школ. одбора и образовању школске касе да се дода ово: сиротни ученици, ночев од II р., који су одлични у