Prosvetni glasnik

§25

МЗвћШТАЈИ НЛДЗОРИИКА ОСНОВ1ШХ школл

16. Г. Милоша МиљовановиИа, о школама. у књажевачком округу и у среау белоиаланачком округа аиротскога.

Мало извешћа, мало речи ? доста дела, | доста дичног пожртвовања и самопрегоревања, доста преданости раду и мржње на дични егојизам, — то су, но моме схватању, битна начеда сваког па и најмањег напретка на свима иољима, а нарочито на обдасти васпитања и нросвете. Према овоме, доиустите ми да н у овом онштем извештају будем врдо кратак, јер дугачка извешћа и многи дични назори кодико ми је иознато — нису ни до саа, нн најмање користиди нашој основној настави, а смем сдободно тврдити да ти назори, који су, по правилу по самој неохнодности, снимак с добро несхваћених прилика, — неће основној нашоЈ школи ни од сад користити. Веома ми је непријатно што на првом месту морам рећи, да овог самоирегоревања, овог битног елемената, ове неохподне грађе за сваку па и најмању грађевину, нисам нашао у потребној кодикоћи ни у једној основној шкоди, него сам у место тога наишао на несавдадану жудњу за сјајним оценама и брзим личним напретком. Овим се само констатује Факат, а са свим је друго питање, какви су и кодики су чиниоци који су створиди тако немиду иојаву у народу који је тек ночео да живи и да се развија. Но ипак ја држим да бих се огрешио о "воју најсветију дужност, кад овом приликом не бих поменуо како је, поред многог другог, имао врло важну улогу у овом неутепшом чину и сам закон о школском надзору и учитељским платама. Јер заснивати бољитак основне наставе на начеду дражења и изазивања личних наставничких амбиција, које се једиао могу задовољити путем по све неоправдане и недозвољене спекудације, — највећа је погрешка која се икако може учинити на области наставној. Користећи се том законодавном ногрешком, промућурни наставници — без икаквих особитих напора — добијају одличија помоћу напред памештених пптања и других сдичних мера које само с ноља бљеште иди својом појавом изненађују наивног посматрача. Нема сумње да је ово по све Фатално по основну наставу, али је такс исто извесно да се од-

личја на други који начин, за време од године дана, не могу ннкако ни добити. Јер оно што је битно у настави није у речима и реченицама но у стеченнм способностима и навикама, у оплемењеном карактеру и развпјепој умности у правцу тога оплемењаваља. Жао ми је што морам рећи, да односно овог истинитог успеха не само да основне школе нису ништа посгигде, но шта више да то неће моћи никад ни постићи докле год буду у животу садашње њихове уредбе. Уредбе основне наставе које би искључиво служпле бољитку саме наставе, мораде би на првом месту осигурати наставнику миран живот слободан од сваког премештања „по потреби службе". Морале би што внше збдижити наставника са онштином, и учинитн да им иптереси буду солидарни. Морале би са свим истиснути женскиње из основних мушких шкода, а боље и спремнпје наставнике ностављати онде где Један наставник ради са више разреда. Морале би ослободитн учитеља од садашњег шкодског надзора и не дати му прилику да тече одличја и награде снекудацијама но да то заслужи у дугим низу година неуморним радом који би се огдедао овапдоћен у бољитку саме општине. Такве устаноре дакде мораде би потиснути основну школу са обдасти свезнања и датг јој чисто практичан значај како у погдеду умном тако и морадном. То је сумарно све оно што сам о основној школи имао у опште да речем, а односно саме садашње наставе и наставних иредмета ваља ми у кратко ово казати: Више мање свуда су се наставници трудиди, у колико им је спрема донуштала, да избегну тако звани мехапизам и послуже се тако званом новом методом, — па ипак настава је но неопходности самог шкодског уређења скроз прожета некорисним механизмом речи који, по незгодп, не доноси неопходно нужнн механизам у дедању. Маловажни терминолошки н граматички механизам стоји — у настави српског језика — место неонходно нужног механизма, — нравидног изговарања речи и реченица и без размишљана.