Prosvetni glasnik

Л Е Т 0 II И С И И Р 0 Д 0 С Л О В И

9 23

У науци хришћанској некорисни чпсто приповедни механизам стоји месго неоиходног нужног механизма који би се огледао у стеченим хришћанским иавикама. У историји и земљопису — то су две нераздгојне поде једне делине — чисто речнв механизам искључује сваку могућност оног неопходног механизма који би се огледао у примерним карактерима и поступцимау оиште. Тако звано изучавање природе не само да је проста речна процесија, но је још и врло чудновато с тога, што ту деца уче самим речима оно о чему су имала ирактпчког знања пре него су у школу дошла. Па и сами рачунски задаци прост су речни механизам, иза кога нигде није стојао потребни механизам бргог и течног нисменог рачунања. То у оиште отоји свуда па и онде,

где су се наставннцн сдужили најновијим и најмодернијим учебницима и методама, јер разлика између речног механизма старе и нове методе, само је разлика по облику а не по садржини. Основна, дакле, наша школа, по самој неоиходностн свога уређења, од свега онога што се у њој предаје нити је што угкала нити може уткати, у нрироду дечију. И сва се њена настава може поредити с. паучиеом коју и најмањи поветарац мора скинути с питомаца чим школу оставе. Од овога правила чини у неколнко изузетак вештина читања и пнсања, ади и то по неопходносги мора у брзо пропадати све допде докле год закоподавац друмш каквим нешколскпм мерама тој вештини не нрптекно у иомоћ.

ЛЕТОПИСИ И РОДОСЛОВИ У СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ.

(СВРШЕТАК) В. Страни писци. Говорити о делима страних нисаца као о извору летопнса и родослова, има места само за последњу родословну нрераду у XVIII. веку и за познати извод из Вранковићеве хронике у Гласнику XXI. У том се изводу спомињу: Корнелије Неаос (Гласн. XXI., 246.), Касиодор (ЉШет, 270.), Орбини, (Љ. 233., 267.), уг-арски летонисац Бонфиније (Љ. 243.) и Готфрид (Љ. 263.). (Опширнији разбор овог родослова у Славлн. Сборнику, III., 208.). У родословима, троношком и нећском, спомпњу се и „мажарски летоииси " и 1Кавро Орбини , с којим састављач нолемизује — што јасно сведочи, да му Орбиново дело беше не само иозпато, но н знатан извор, из кога поцрие врло много грађе. Шавро Орбини, Дубровчанпн, који жнвљаше у другој половинп XVI. н у почегку XVII. века, нисао ја крајем XVI. века своје знаменито дело „Ј1 гедпо с1е §Н 81аУ1 ес1. Реваго, 1601." Служећи се богатом књижницом кнезова (ГШзшо, а н сам је нрибрао грађе с друге стране особито из народних предања, први је Орбини нанисао систематично историско дело о историји Срба и других јужнословенских народа. Само дело задахнуто је пансловенским идејама, које беху врло јако раширене у оно доба у словенских књижевника, у оно доба кад полумесец владаше целим словенским Југом. За то и беше то дело дошло у напски индекс. За срнску историју уиотребио је, можда, и нашу домаћу историску лнтературу, бар нека дела. Нарочито је употребио народна предања, као што се може видети из приче о свађи Вука и Милоша, коју он узе из дела Цријевићева, на је понуни оним, што се тада причало (Годишњица II., 140.; X., 272. и 273.; Отаџбина V. књ., 231.). Из дела Орбппова унесена је историска грађа, као што је сноменуто, у родосло ■ из XVIII. века. Састављач се није нослужио тим делом у орнгиналу, већ руским иреводом