Prosvetni glasnik

ЛЕТО ПИСИ И РОДССЛОВИ

9 33

Годишњици, кн>. X., у раСпраии Љ. Ковачевића.). У троношду ће бити и оно из народних предања , где се веди о Ђурђу Браиковићу, да је оставио бдаго у Дубровнику, па му га не вратили Дубровчани. Због обидатијег садржаја, који је у троношком родеслову, а у овај је родосдов као и у пећски (Гдасник, књ. XXXV.) сем народних предања узето историске грађе и из страних писаца, преварио се Рачки, оценивши му вредност и нрепоручивши га за основ будућем своду (Кпргет. II., 243.). За то данас готово сви испитиваоци наше историје не гдедају другојачије на родосдов XVIII. века, већ као материјад за изучавање народних предања у XVIII. в. Песме надик на оне, из којих је састављен онис коеовскога боја, занисао је Вук Караџић у првој четвртини нашег века. Август Л.ескиен у бедешци »ХећпзПМде Уегзе 1п <1ег Сћгошк топ Тгопоба" (Агсћју Шг в1ау. Р1п1о1о§!е, III., 521.-522.) износи очигледан доказ, да народне иесме беху извор детописцу за косовски бој. Ту он износп два десетосдожна стиха из Вукових песама, па им надази гогово подједнаке прозом записане стихове у троношком родосдову. Вук II., бр. 50., III. изд., стих 48. • Троношки родослов, Гласн. V., стр 84. Невјера ти сједи уз кољено, Нев г ћра ти код колкна сћди.

Ади ни традиције народне нису иотпуне у овим родословима , има их врдо мадо забедежених , јер је много од њих пронало. Иредања о времену, вад је већином српских земаља владала лоза Немањина, нропала су, јер је, каже Новековић, „у традицијама о вдадаоцима лозе Немањине велики лом вачинило несрећно аустријском источном политиком изазвано сељење народа под патријарсима Чрнојевићима. Пре тога традиције су о Неманићима морале бити много живље и иуније. Али и овако временима и несрећном народиом судбином окрњене. оне су још у стању да покажу главие црте некадашњег јавног мишљења о догађајима' (Отацбина V. књ., 403.).

Као приЛог нрегледу извора летописа и родослова ваља изнети неколико знатних напомена, које се на први поглед онажају, а којима се или не зна извора или су на особити начин ушле у летоиисе и родослове. 1., Хронологиска је страна у старој срнској књпжевности најсдабије засгунљена; ади то није само њена мана, него и византиске књижавности, на коју се угледала. Као да се тај знаменити део историје није ценио ирема вредности његовој, није се.осећала иотреба, забележивши догађај, забележити тачно и вЈ )еме, кад је био. БиограФИ сриских владалаца , ' оиорећп о њихову раду и животу на већ познати начин , нису могли мимонћи едементе историске природе; адп хронологија с геограФИЈом не беше им нотребна, те у делима тих биограФа мало има ирилога из хронологије и геограФије срнске средњега века. Летоииси нрве редакције (ЛетоиисНи покушаји), по што су састављени из грађе, узете из оних биографија, немају забележених година, као ни оне саме. А немају их ни родослови, изузевши њихову прераду XVIII. в., у коју пак бише уиесене из хронике Ђурђа Бранковића. 11рави летопис (III. редакција), који ностаде или крајем XV. иди почетком XVI. века, има уза забедежене догађаје и хронологиских бележака. Није лако објаснити, од куда тим кратким летоиисима година, кад нити их има у старијим летописима и родословним компилацијама, нити у нсторнским делнма сгаре срнске књижевности, у биографијама. Овде се само може нагађати о изворима хронолошкнх бележака из доба самосталности сриске државе, да ће то бити из разннх државних хартија, пнсмепих спомеиика н т. д.; о времену нак после боја иа Косову хронологија је унета из бедежака, које су срнски монаси ПРОСВЕТНИ 1'ЛАСНИК 119

№&ет, ■ стих 53. Ко је вјера, ко ли је невјера,

Ип&ет, 87. Тко е вћра тко ли е невћра.

Нрилог за изворе летониса и родословб.