Prosvetni glasnik

ЛЕТОПИСИ И РОДОСЛОВИ

937

лога за његово правилно решеае. Савпни биограФН, говорећи, како је Сава, дошавшп у Србнју као архијепископ и веичавшп свога брата СтеФана краљевским венцем, сабрао сабор п на њему изабрао међу својим ученицима оне, за које је мнслио да су вредни владнчанског чина н дорасли бремену, које примрју на своја илећа. Све те избраиике постави владикама и игумнима; али биографи не именују места, која им Сава одреди, те и набрајање јепископија у родословмма и летопнсима дође с друге стране. Отуда је настало питање: колико је основао св. Сава јепископских катедара, и у којима крајевима српске земље да ли дванест, као што казују родословп и ирави (кратки) летонисн или осам, како гласи белешка уз копорински летоппс штампана (РатаЉу, Окаг. 54.)? Тај заннс навешћемо ради његова значаја: хрисовоулв самаго светаго Савн и брата его ирБвов^нвчанааго крали СтеФана. м г 1;ста епископомв срвбБскимт. : а. зетскнн, .в. рашкни, .г. хвостбнскни , .д. хлбмскни, .е. тонличкни, .з. боудимскни, .?. двбБрскни, .11. моравичЈШи. У родословпма и кратким летописима има још четири јепископије, а то су: липљанска (грачаничка), призренска, браничевска и београдска. 0 носледњим двема мисли Руварац, може се рећи, да нису стајале под влашћу српскога архијепископа све до 1284. или 1286 године, ношто ни Београд, ни Кучево ни Бранпчево не беху до тог доба нод влашћу срнских краљева. 0 лгшљанској (грачанпчкој) и призренској јепископијп узима Руварац, да су изгрбљене у другом рату Немањином с Грцима, па их је тек Владислав или брат му Урош I. сиојио са српском земљом, својом државом. 6., Интересно би било знати што изближе о намери, ради које бн унесен и родослов боеанских банова у неке родослове и кратке летонисе. Тако у „историји вб кратц г 1з" — карловачком родослову испред друге гране лозе Немањипе од Вукаиа стоји кратак родослов босанских банова: СтеФанв же кралБ, братв Мнлоупшоу кралш оурошоу второмоу, иже сремћ свдрвжаше сб своге«> соупроужницего каталеного двштерш крали оугрвскаго, владислава рмди , оурошнца и елисаветоу. 1 елисавета роди ,г. снни: СтеФана, босанскаго бана, нпносава и владислава. н владислав роди тврвдвка бана н влбкики (РатаЉу, Бе(;., стр. 62.). Јамачио је изведен и овај родослов у прплог династнчким тежњама. Кад се у XIV. веку, а после смрти Душанове 1355. године раснаде нространа његова држава, те иостаде више њих мањих, којима владаше бивши намесници — сваки од њих, да би показао веће право за своЈе госпоство, а по смрти Урошевој и на иресто Неманића, сдузкио се п родбинскпм свезама за доказ тому. Отуд посташе родослови Лазаревпћа, Бранковића, иа н овај босанских баиова. Али као да им свима бн то узаман, јер све те њихове тежње пренречи сабља турска; њих очекиваше или сабља. или чалма, да им да ирава, те да се не гложе око расутог народа срнског. За то њих и виђамо, да са својом војском решавају битке у корист Турцима, да учествују у свим освајачким иотхватима турскнх султана (в. Даничићев превод Истор. Срба од А. Мајкова, II. издање, стр. 190., 191.). 7., Овде нам ваља споменути и велику, управо непрежаљену оскудицу у нашим летонисима и родословима: што ништа не сномињу о добу пре Немање, пре друге полошше XII. века. Ништа у њима нема о живовању нашег народа на Балканском полуострву читавих пет векова. Изгледа, да наши летоиисцп нису знали или су мисдили, да српска исгорија ночиње од СтеФана Немање, тако једни, а други да ваља довести сриску народну династију у сродство с царем Константином, од ког нреко унука му Беде Уроша п ираупука Техом::ља (по сестри), нотиче велики жунап Немања. „ Тај ројау, вели Рачки, 1ишаб1 ибепГ Кив НШегсИп^ и з^го^оба ргауов!ауја вгђзкЈћ 1је1орЈ8аса, кој1 зи 81јерапа Иетапји ЉгаП т овпота1;е1ја ргауовкуја, а зат ргобН регт(1 (1о XII. у1ека, и којет ђцабе згћвМ пагос! росЈ&пјеп птзкој сгкт1, ата^гаН ви као с1а §а шје ћИо /а 8гћзк1 пагос1, (1а ве је 12;>и1ло \/, пагоЈпе 8\1е8И". Али Рачки не иристаје на то објашњење, већ упућује на онај културни утицај и надмоћност Византије у Срба и Бугара: „Јб1лпа је, <1а је 84јерап Кетапја вгћзкпп 1је1ор18сет ћ!о „новни мгроточвцБ, оутвр^.дивв иравославЈе, иотркбивБ ереси своего штвчве ства срвбские землк", <1а 8и опј и (1ићи т1с1јеИ геш1ји бгћбки, иа којој ро81Ја8е вјете тјег-