Prosvetni glasnik

946

ГЛУВОНЕМИ И ЊИХОВО ОБРАЗОВАЊЕ

Таблица 11.

3 А

1, И

Јачина слуха при коме

>> м к

110 КРЛМЕРУ БАДЕИСКИ

БЕРЛИНСКИ

С в о

г а

може да се чује:

>. о а, о

о р-

ДОБИЈЕН

ј ^ 1 о 1 & 1 л

и м о

п & О М

о к рз

! 5 1

Е м о

НЕОДРЕ-

о X м

м о Оч >>

ДОБИЈЕН

УКУЦИА (

НРОЦЕНА1

Речн

1 0

3 7

4 • 3

Вокали

4 4

—

I 5

1 6

2 3

9 7

11-2

Зиуци •

1 1 5

3 9

5 0

2 1 0

24-3

Са СВ11М глув

2 4 5

1 3

105

2 4

204

52 1

00 2

С в е г а • * • •

4 1 1

1 8

6 0

131

1 4

5 1

1 4 9

138

29 8

805

100

Из овог нрегдеда видимо, да је више од иолошше (00. 2 "/ 0 ) евију гдувоиемих, потпуио глувих; четвртива (24 3 °/ 0 ) раздикује у оиште звукове ; а тек седми део (15,5) чује вокаде и раздикује речи. Разноврсиост стања јачлне сдуха код гдувонемнх, којп су гдуворођени, и оних, којп су огдувели (доцније), састојн се ноглавито у томе, да је код овнх последњих број, који су нотнуно глуви, много већн (6-84), но код оних првих (4'22). Према ог.оме видимо, да је најнећидео гдувонемих особа, које су нотнуио глуве, н да ,је тиме раду настави гдасним говором миого тежи, но што би било, кад би тај број био застунљен оннма, који бар могу да разлнкују вокале. Међу тим нпје редак сдучај, нри коме се нађе, да ставе слуха на оба уха није једнако, већ да је на једном уху јачн слух, но у другом, иди да је дотична особа на једном уху нотнуно гдува, док је на другом у већем или мањем стеиену нагдува. Ово се најбоље може тачно да раснозна музикалном виљушком: ако буде ностојадо разлпковање звука, то ће се чути звук впљушке, (која је стављена у покрет) кад се метне на средини темена, и то разуме се, на ону страну, на којој се боље чује. При јачем слуху гдувовеми обичнои сами знају : да ли имају слуха иди не, а зато пм се да придика, да то уоче приликом каквог пуцња, пиштања докомотиве, грмљавине, сварања музике и т. д. И сам сам имао придике да чујем једног глувонемог ученика у берлинском заводу, при часовима учења у радионици, да иолагано певушка какву ме.шдију, нремда је она, разуме се, увек ногрешно

нзвађана. У оваким случајевпма, а често и кад су деца одвећ наглува, неки родитељи иастану да им та деца уче да свирају на каквом ииструменту. Истива да има неколико глувонемнх, који су у повољним окодностима (у првоме реду слуха) п научили да свирају али је то учење врдо тешко н без икакве практнчке вредности по онога, ко учи, јер отуда пма најмање корнсти, баш у иогледу самог музикалног ужнвања, а и сиособност е музпкална као и спрема такве деце врдо лабава. Такво је учење без икакве оправдаие цељи, а махом постане за децу и досадно, кад се п време и пажња мора да утроши иа такав беекористан. механичан рад. XIV Лечеве глувости. Од излечљивости гдувости зависп ирава иомоћ и иротиву немости; ко учини да се глувонемима поврати слух, тај пм је у исто доба и језик одрешио. Оио, што се до данас није могдо да постигне на медецинском нољу рада, узеда је на се иедагогпка, да бар посредним нутем одмогне једном великом злу. У иочетку, као што смо видели, и сами декари иису бпди на чисто са узроком немости ; сви су схватали немоћ говора, као посдедицу какве аномадије језика, па су и сви покушаји у дечењу били управл>ени на овај орган. Нарочито се веровадо, да ће се немос/г моћи да уклони расецањем везицајезпка (Ргепи1ит 1т§иае) за које се мислидо , да су оне поглавита сметња у несиособностн језика за говор, с тога се је и та операција предузимада врдо често над глувонемом децом. Тиме