Prosvetni glasnik

ПРОСПЕТНОГ САВЕТА

нојачава," оида за што да не каже какавје то апарат и на каквом се прннцину осннва? Нећу даље да се упуштам у расправљање н остаднх сиоринх ннтања између г. Тодоровнћа н г. Видаковнћа, јер њихово раснрављање ни у колико стварн не номаже. У осталом из последњег мог закључка о деду. о коме је реч, вџднће се разлј&г са кога ово раснрављање не изводнм до краја. А сад да нређем на нреглед самога дела. II. Г. Алковнћ у свом првом реФерату нрнметио је, да је Екснерим Фпзнка коју је „израдио" г. Вндаковнћ, тако пзрађена, да ,скромност н нравда не дозвољавају г. Видаковнћу да на ову књигу норед свог пмена ставн реч .израдио' . И за чудо да г. Видаковић није нашао за нужно да побије ту ирпмедбу г. Алковпћа, иего преко ње нрелази као и да је иема. И ,ја сам обратпо мало ппжње тој ствари и пашао сам на. који је начин ту фп зику „пзрадпо" Г. Впдаковић. Не рачунајућп онај додатак из космограФнје п метеорологпје, сама Фнзика нзноси 612 писаннх сграна. Међу њпма, 65 страна рукониса иреведеиоје од речи до речи из Рајсовог дела „Е1еппп1л' <1ег РћувЈк"; 589 страна пренисано је од речи до речп (са изменама које ћу мадо час навести) пз преведене Ганове Физике; 8 страна узео је г. Видаковић пз другог иеког дела, које нисам хтео да трагам. Истпна је, да је Главни Просветни Савет у ранпјој својој оддуцн донео, да се на основу Ганове Физике изради друга, која ће пматп највпше 25 штампаиих табака т. ј. свесТи иревод Ганове Физпке на половину своје величине. Г. Видаковнћ је то разумео да треба иодовину материјала из те физнко иросто изоставити а осталу нодовину преиисати па је ново дедо израђено. И он је запста тако и радио. Упоређивао сам сваку страну рукоппса са штампаним дедом Ганове Физике и иашао сам, да Је г. Впдаковпћ неке чланке задржао у цедини и свој њиовој оиширности, која им одговара за дедо од 50 штамианих табака, а друге је сасвим пзоставпо. Штавише, кад је један извесан чланак изгледао сувише дугачак д? се цео препише, г. Видаковнћ није се хтео потрудити, на његову цеду садржину свести на мањи обим, него је просто један

део тог чланка нзоставио. И тако једна нолошша предмета, која у тај чланак удази, описана је у свој својој опширн »стп, а друге подовпне нпкако нема. Као нрпмер да наведем Морзов телеграФ: Пријемннк Морзоп оинсан је од речи до речи са опом онширношћу како је то изведено у Гановој физици, исто тако и кључ. Али да би се нпак цео чланак о Мор.зовом тедеграФу свео па подовину, сасвим је изостављен „громовођа" и „реле". Из овога се моле створити од нрилнке сдика, која показује како изгледа Физнка што ју је израдпо г. Видаковић. То је подовина врло опшпрпо оиисаних иодатака, што нх је нзпео Гано у своме делу. Г. Тодоровић замера да је г. Видаковић навалице раширпо поједипе тачке, међу тим ои их ннје нн шнрио нп смањивао, иего пх је нросто преппсао. Једна деветипа делаје иреведена из Гајсове Физпке. Слог Рајсове Физике је једар п збијен. И сад се тек може иојмпти, како стојн овакав слог, ирема оном првом на широко и па дугачко ]азвученом сдогу Гано&е Физике. И кад се још напомене, да је слог из Рајсове Физике распоређен између чланака Ганове ј п знке, опда се тек схваћа, како пма мало хомогепости у Ексиер. Ф. коју је израдпо г. Вндаковић. Рекао сам мало час да је \' в дела г. Вндаковпћ нреписао од речп до речн из штампаног превода Ганове Физике. Онда треба да се запитамо, како је нзвршен тај нревод? Јц, бн сам узео на себе да уВоредпм тај иревод са орпђинадом, кад би орпђпнала пмао, и да ире мене ннје то учинио г. Давидовић.') Чптајући критику г. Давидовпћа н пре а и сада, видео сам да има врло ведиких погрешака у преводу и да и : г. Давидовпћ није нн могао све изређати. Г. Видаковић је преводио Ганову Физику тако да је „Г еавепсе (1е »тгоПе" (уље од каранФида) превео са „гвозденом есенцијом", даје „со11е с1е ра1;е" (куван штирак,) преводио са „мадо меда", да је „1геп1;е Неиез" (тридесет миља од по 4. км.) иревео са „тридесет места" и т. д. И кад се помисди, да је г. Давидовић цитирао и читаве сгране ногрешно преведене, онда се тек може створити иојам о каквоћи превода Ганове Физике. ') Видн „Отаџбнну" књигу V и VI