Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

955

Рукоиис: Пренеснмо к дванајестинн једног времена трептава као дванајестину нериФерију круга, чији је нолунречник раван ампдитуди V, то ће, на основу обрасца, вертнкадне полутетиве представљати едонгације а хоризонтадне брзину (табак 42, стр. IV. 1 ). Немачки текст: Тга§1 тап сНе 12 2№оШе1 еЈнег 8сћтрхп§ип§82е11, а1б 7Ћ 7 о1Ле1 етеб КгеЛбит&пеез аиГ, Лезбен КасНиз §1е1сћ с1ег Атр1Нис1е V, 80 81е11еп пасћ с1еи Г1н. сНе зепкгосМеи НаЉеећпеп (Не Е1оп§а1;шпеп ипс! сНе теа§гесМеп сНе Сге8с1ш1псН§кеН;еп с!аг (страна 126). Ако двинаест дванаестина времсна једног треатаја аренесемо као дванаестине обима круга, кога је полунречник раван амплптуди v, онда &е, арема нађеним обрасцима, управне полутетиве представљати елонгације а хорнзоЕталне представљаће брзине. Овде би г. Видаковић боље био учинно, да се није држао немачког текста, него да је оиисно казао, да се време једног трентаја подели на дванаест једнаких делова, па се амплптудом као иолупречнпком опише круг н његов обим нодели такође на дпанаест делова п т. д. Рукоаис. Време осциловања Физичне шеталице не мења се, кад је обешена о осовину вешања (реверзиона шеталица) (табак 10. стр. IV). Немачки текст: В1е бсћтут^иидзгеН; етез рћу818сћеп Ре1п1е18 апДег*, 81 с1ј шсМ, тепп с1а8зе11зе 1п зејпет 8сћтујп§ип§8рипк1;еаи%есћап§(; №11(1 (Кеуег810П8реп(1е1). Време клаћења физичког клатна пе мења се кад се обесп о средиште клатна (ревер3110110 КЛаТНО). На многим местима г. Вндаковић иреводи ОезсћтуЈшН^кеК са „убрзањем* у место са „брзином," а то су два појма којн се не смеју мешатн у физнцп. Реч ,1Ла81дс1Ш81пос1и1" Г. Впдаковнћ нреводп са „еластнцитет модул" (таб. 4В. стр. I. ред II.) у место „модуо еластичности. 1 ' Још бпх могао навести неколико таквнх прнмера, али мислим да су н ти наведени довољни да покажу, како је, из Рајсове физике позајмљени део преведен.

1 Јл би* молио Г .Ј. II 1>. Оавст, да ое о тачностч

нрсинса ЈЈукоииоа и сам увери.

III. Показао сам 6а који је начнн постало дело г. Видаковића и како су ноједине нартије тога дела црпене из ориђинала Ганове и Рајсове <1>изике. У овом одељку хоћу да се задржнм мало код тих сампх ориђинала; то чиним с тога да би се у доцннјем прегледу самога рукописа знало, којн део одговорности пада на г. Видаковића а за колико су опет одговорни аутори: Рајс и Гано. Да ночнемо с Рајсом. Прн томе задржаћу се само на оној иартчји тога дела из које је г. Видаковић позајмно оно што сам већ сноменуо, пошто бн ме далеко одпедо да овде говоримо о цедом деду Рајсовом. На страни 124 Рајс вели: Б1е АгпрШисГ ос1ег 8сћт§ипдз№еКе 18(; (1ег Аћзиш! с1ег 2 аи88егб1еп Га§'еп ејпез зсћшп§еп(1еи ТеНсћепв. То значи да Рајс разуме под „амплитудом" једне тренереће тачке, одстојање два најдаља њена подожаја. Обично се у физицн разуме под амплитудом ш)јдаље остојањеједне трепереће тачке али од равнотежпог подожаја рачунато; Рајс дакле зове амплитудом двогубу ту даљину. Истина, Рајс је могао деФинпсати ампдптуду како је хтео; само, једном тај појам деФинисан, он треба да га сеиридржава свуда, где се год оп доцније појави. И баш за то, што је Рајс на тако особит начин деФинпсао амидптуду, обратио сам нарочиту пажњу на она места, где се доцније говорп о амнлитуди п нашао сам, да је Рајс овде папустио своју нрву дефиницпју. Тако у оиом прпмеру, који сам горе навео, где се важа да треба оиисати круг, кога је иолупречник равап амплитуди V. Рајс узимље онај појам за амплптуду, кога се држе сви Физичг .ри и који сам горе објасиио. Јер ако амплитуда има онај значај, који јо.ј је дао Рајс, онда ваља онисати круг коме је не иолуарсчник него иречник ракаи амилптуди. Још се болзС видп да је Гајс заборавио на своју деФиннцију амнлитуде, на оном месту, где се говорн о интерференцијп таласа. (стр. 129.) На слнци 87. која иратн тај чдаиак, изречно се обележава писмеиима кретање тачке н каже се „Атр1Шн1е с < I" нли „АшрН1ис1е е 1'" а п с «1 и е 1' пе значе одстојање два најдаља нодожаја тачке (као што