Prosvetni glasnik

ЗАПИСВИК ГЛАВНОГ

одузимање, множење и дељење) особине цедих бројева, нрости раздомди и једначине нрвог степена с једном ненознатом. У петом се разреду сврше једначине првог степена са две и више непознатих, степене и корене ко.шчине. е. На насловном листу рукописа стоји да је дедо израђено 1885 год. те да нрема томе ваља да одговара својом садржином оном научном ступњу, в,оји је владао те годнне, Другим речима, то дело треба да буде савремено. Да видпмо колико је писац водио рачуна о тој страни дела. Говорећи о Фотографији, писац са највећим иоЈединостима описује, како се нлоче колодионишу, како се нлоча нзвади из сребрног купала па се нагне на један крај, да би се оцедила сувишна течност и т. д. као да је дело нисано за ФотограФске специјалисте. Међу тим се колодијумом ФотограФИ више или никако не служе, или се служе тек у другом реду (за конирања). 0 сувим плочама, као савременом материјалу ФОтограФском нема ни спомена. Суве је плоче ваљало навести ако не рад њихове много веће осетљивости, а оно само с тога, што док се колодијумска плоча морала још онако влажна и излагатч и развијати, дотле се сува илоча може и нре излагања и пре развијања држати но више месеци неиромењена, а за оиога, ко зна шта Је с тим добијено, суве су илоче од неоцењиве вредностн и за науку и за индустрију. Међународни конгрес електричара држан 1881 год, у Паризу, репшоје, да се Физичке величине, а нарочито електричне, мере аисолутним мерама, па је с тога створио нарочите јединице за отнор, интензитет, електромоторску снагу, каиацитет и т. д. РаЈС је у свом делу већ увео те мере, али их не палазимо никако у рукопису г. Видаковића а требало их је споменути на згодним местима ма и у најкраћнм потезима. Спектралиа се анализа спомиње само по имену, ма да је она данас једна врло важна грана нримењене Физике, с тога јојје ваљало и у овом учебннку мало већу пажњу поклонити а у границама дозвољеног иростора. Исто бих имао да ириметим и за механичку

теорију топлоте, једну од најважиијих тековина Фозике у овом веку. Из досадањег прегледа рукописа о коме је реч, може се извесги овај резултат: „Еексперименталну физику " није ,израдио" Г. Видаковић, у оном смислу у ком се израда једног дела разуме, него је 1 / в део рукописа превео из Рајсове Физике а % пренисао са делимичним изостављањем из штамианог нревода Ганове Физике. И иревођење и иренисивање ишло је од ре ш до речи, те су тако и све мане ориђинала ирешле у рукоиис. Осим тога садање иревађање из Рајсовог" дела, као и раније прева^ање Гаиове Физике на више је места иогрешно. У самом су рукопису врло многе Физичке исгине и закони иетачно представљени. Стил рукониса је врло тежак, на внше места неразумљив и туђински. Рукопис ннје угађап према спреми слушалаца којнма је намењен, него врло често нремаша њихову спрему. Руконис не нредставља савремено стање Физике. Поправити све мане, које сам само наговестио а не побројао, значило би цело дело изнова ирерадитн. Па с тога на основу горе изведеннх резултата сматрам за дужност да закључим: „Експерименталну Фнзику сакраткнм прегледом метеоролошкнх појава", коју је израдио г. Светозар Д. Видаковић проФесор не требч штамиати о државном трогику нити је усвојити за школску књшу.

Пошто је иотребно да се набави нов учебник за експерименталну Фнзику, то остаје Главном Просветном Савету да нађе начина, како ће се он израдити. Ја бих имао само, V свези са наиоменом Главног Просветног Савета (да искажем своје мишљење о величини дела), да наноменем ово: Учебник ваља да изнесе 22 до 25 штампаиих табака: јер кад се узме у обзир да се Физнка учи у V и VI разреду; онда 11 до 12 штамианих табака неће бнти сувнше велики материјал за једну годину.