Prosvetni glasnik
10
ка ПОЗНАВаЊУ крша источне србије
се према великом пространству осталога земљишта. Правац планииа на северу, осим Голих, 1 ) у главноме је са севера на југ. Оне се сучељавају нод већим или мањим углом са кречњачким гребеном, који се пружа од Стола до Старице и који се види иа југу од Адамова Виса. Први се ланац пружа са севера на југ као развође Поречке Геке и Тимока, па се нреко Великога Поља (Емну Маре) везују за Сто. У њему су : Слава Еожја, Штрбац, Мироч, Мали Гол, Велики Гол, Црни Врх, Дели Јован и Требич. Правац им је са севера на југ. Између Иоречке Геке и Бољетинке удара о Гарван ланац, у којем су Главица , Аишковац, 2 ) Гудна Глава, аа Мајданиечке иланине (Еоњска, Вреза, Тнлва, Жељезник, Марков Крак и Дебељуга). Оие се у главноме нружају са северо-запада на југо-исток. Између Еољетинке и Добре су: Гребен, Чомрда, Еабина Машила. Њихов је правац са севера на југ. Ове су планипе врло разгранате и често растињене многим повијарцима и косама. Паднне су им положите, била заравњена и простраиа, а све је иод гором или иупггеио у ливаде и засејано. Земљиште се цело одликује обил,ем врела и поточака. Трошни шкриљци брзо иадокпа1 )У ,ју тле гато га вода однесе. Из влажпог п трошиог земљншта набуја вегетација и заодене га. За то је ово једаи од најгоро') На јсдној од иаших иајбољих специјалнпх карата (Карга окружЈл ираинскогг од Др Медовића Гласннк IV од 18 50) Го.јс плапипе нмају нравац с. и. — ј, з. На карти аустријоког гсографског института правац им је п. — з.
2 ) Приликом овогодишње екскурсијс уверио сам се да ову плапииу, противно свима дојакошњим картама н Карићсвој уза Србију где .је иазиана Јисковцем, зову Лшнковцем, као што јс забслежспо на картп Мсдовнћевој од 1 850 г. н код Милићонића (Киежсиииа Србија с 911).
витијих крајева у Србији и једна од највећих шумских области. На југу и ј. з. дао се прав кречњачки гребен, који није једнога нравца, а у главноме иде са с. з. на ј. и. или ћога 10°, као што га је Хердер одредио. Код Стола и Визака у неколико је измењеи тај правац. Они се пружају са с. и. на ј. з. Гребен ночиње Еосом, иа Столом, иред којим су В. и М. Визак. Иза Стола долази иреседао Цеие, куда води пуг преко Брестовца у Цриу Геку; до ње у истом правцу Крш, иза којега долазе Мутаво Ердо и Црна Гора, па ирослои Врата, куда води иут из Пореча у Хомоље, иа онет Крш, Гарван и Еели Извор. Падине северо-источне овога кречњачкога ланца, које су окренуте кристаластом земљишту саие су литице и окомите стрмени, избраздане точилима кречњачких стена, које се суљају у реке. Иигде по њима нема вегетације, већ бљешти кречњак, и та је једиоликост нрекииута само опим двема преседлима око којих се мало зазелеии. Утицај воде не може се ни осетити јаче на омчастим севс]>у и с. з. окренутнм паднлама Стола и његова гребена, ,јс]> се вода па њима врло мало задржава. Опа сјури у удољину. Цео је тај гребеп назупчеп; трошннјих делова кречњака, којн нису могли одолевати утицају атмосФбрилија нестало је, а једрији заостали и граде зупце и чукаре. И без геолошког иснитивања сама ова промена у изгледу и. облицима доказује да је материјал различан па северу п на југу п да се овде орогра«1>ска међа ноклапа са геолошком. Између Стола и његова гребеиа п кристаластпх планина иа северо-истоку, или у суподипп Стола, налази се удољнна, која иде пајпре водоиађом Црпајке, па онда ширимице Шашком п њеппм притокама Љубавом п Л.озовицом