Prosvetni glasnik

КА ПОЗНЛВАЊУ КРША ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

1 4

Преко бованске Клисуре на Моравици, Ртан, је огранцима Голе Планиие везан са Острим Чуком, Моминим Каменом, Озреном и Девицом, чија је веаа са Тресибабом, а нреко ње и ланцем „Сврљишке Планине" очиглодна преко клисуре па Сврљишком Тшоку, коју граде Богданица и Канилнја. Простор између ова два ланца нема онакве испрекидаиости у рељс<1>у, као што је између нрвога и другога, већ је ноглавито ерозијом воде изодвајаи на брда и омање групе, којс осим Тресибабе нису давале земљишта да сс на њима развију у већој мери и друге особине крша, осим чукара п камењара. Овај је ланац са свим ирнмак;1ут ланцу Суве Планине и везан је с њим и неносредно оиде, где се одвајају од Старе Плаииие, а и Нишава им није никаква преграда, јер је Сићевска клисура разговетан доказ, да и тн терени, преко Плочс и Куновице, нрелазе један у други. У онште се не може пе признати нри подели нланина значај иространим удољипама, које прекидају рељеФ, и које су од утицаја паиластику земљинтта, алибиизвесно било неприродпо одвајати делове између којих ностојн и орограФска.веза и геогностички су једнаки само за то што их је река нрестругала. За то је и са свим природио саставити у целину Бељапицу и Хомоље, огранке Ртња и Озрепа, „Гуљапску" и Суву Пл. и т. д., јер долине Млаве, Нншаве, Сврљишког Тимока и Моравице нису од оропластичког значаја; оне пе могу раздвајати групе планинске и служити им као међе. Осим Стола и његова лаица, где је то најлсшпе развијено, и остале кречњачкс плаиине Источне Србије јављају се својом

уздужном осовином, истичу дугачкс кршне гребене плаиипске. Ова је тежња јаспа, и ако она није у свима ланцима које ћемо навести, једнако 'изведена. На ланцу Ртњеву, који иде преко Туаижнице, Бабе, Ртња, Обле, Ауковачког Виса, Скока. то се јасио види; а тако п иа ланцу „гуљанске нлаш-ше''. који је ту особнну најјасније изразио у ономе делу својем, који иде нреко Љутога Врха, Грамаде, Помоснице, Коларнпце, Плеша, Гуљансж Иланине, Гара, Црнога Врха, Уланиа, Кладанаца и Јеловрха. У главноме је тако и са лапцем, у којем је Сува 11ланина са својим внсовима, за тим Белаоа и Басара, и ако он није опако једноставан као пређашња три. Иа и ноједпнс планине кречњачке износе своје гребсне и то ноглавито у јужном делу ове кречњачке партије, где су оне издвојене и где није сачувана иенрекидпост у рељеФу, као што се то види на Баби изпад Параћина, на Буковици код Темске, на Озрепу п т. д. Иигде нису широка била, која су чисто растињена и код којих су надине изјаругане и прешле у косе и новијарце, као у кристаластим плашшама на северу (Мирочј, нити изверугани венци, који су нрестругани и испоодвајапи и из којих се не може никако рекопструисати целина на овако великим размацима и који немају ни у пластици земљишта, ни у снољном изгледу онаква утпцаја, као нрави, јеДноставпи гребени кречњачки. Онажа се и извесна наралслност између ова четири нлапинска ланца; они имају ириближно исти иравац с.с.з —• ј.ј.и и у том правцу просецају Источпу Србију. (НЛСТАВИЋИ СЕ)