Prosvetni glasnik

I * . . • • " 'Л. 1 32 О Ц Д А

планине бпо сасвим друкши, но што је данашњи орограФски правац Вогеза и Шварцвалда, и да је он ишао са ЈЗ на СИ. Исти је случај и кад посматрамо Тирингервалд и Франкенвалд: они укуино сачињавају један масив који се протеже од ЈИ на СЗ, адп кад га ближе испитамо, видећемо да је то ирави хорст, који је омеђен југоисточносеверозанадним пукотинама, а да му се слојеви и набори њихови аружају сасвим другим нравцем, т. ј. од ЈИ на СЗ, као код Шварцвалда и Вогеза. На основу овога можемо сад покушати да одредимо значај старих маса у Средњој Европи. Овде имамо нрво два усамљеиа остатка прастаре иланине, која се стварала још за време силура и девона; то су Баварска Маса н Чешка Маса с једне стране, а Хебриди и ноједиие тачке скотске висије с друге стране. Ове рушевпне тако су усамљене п по појави својој тако загонетпе, даје сасвим пемогућно по овом питању пзвести ма какав важнији закључак. Другп је случај с оним остацима пређашњих нланнна, код којих је носледње јаче изднзање било доцппје, за време карбона; овде нмамо прво Шварцвалд и Вогезе, код којих се, као што смо реклн, слојеви пружају од ЈЗ па СИ, за тпм све исконске шкриљце (а парочито гнајсе) п друге старије геолошке творевине (до средњег карбона); свн су онп норемећени и убрапи, д к најмлађи иалеозоичкн слојеви н моћне наслаге шареног пешчара (пајдоњег члана Формације тријаса, лелге у првобнтном хоризопталном положају преко абрадиЈ^анпх слојева старијих Формација, и нрема томе морали су се стварати у време, када је стварање нлаппна на том месту бидо већ свршено н кад је чак и рушење њено у највећем јеку било. Исто ово имамо н код Оденвалда (впше Шварцвалда) Вео;1а велико и веома валшо острво старинске планпне пмамо у „Рајнскнм Иланпнама", оиом огромном комнлексу осредњнх узвишења, пгго ночиње јужно од Мајнца на се П11!рп до исиод ДиселдорФа с обе стране 1'ајпс, нратећп је час у прилпчиом осгојању, час онет стежући корито њено у жнвонисне клпсуре. 11а ,1евој страпп Гајие налазе се Хунсрпк, Соонвалдч Пдарвалд, А јфсл, ХоеБен и, па нослетку, Ардени; десно од Рајне

И Н А М А

ређају се Таунус, Вестервалд, Сигерланд, Сауерланд п вестФалски карбонски ревир. Свуда овде, као год у Шварцвалду, пружање слсјева иде у правцу од ЈЗ на СИ, али је разлика само у томе, што овде наилазимо на друге геолошке творевине. Најстарије архаичке творевине, које, као што смо виделп, у Шварцвалду и у Вогезима међ свима набраним слојевпма играју понајважнију улогу, нмају у Рајнским Планпнама врло незнатног удела и ограничене су само на неколпко места у Арденима, у Хое-Вен итд.; исто тако п најстарпје палеозоичке Формације, каембријнм и силур, врло су слабо застуиљене; на иротив, девонска формација заузима грдне просторије, а исто је тако добро развијена и карбонска Формацнја, нарочито на северпом крају. Североисточно нружање ноказују јасио п старпјн набори у Харцу, ма да је овде ствар мало компликованија, јер је у овој маси, изузетно, доцпије понова наступпо тангенцпјалан покрет,' те се, парочито на северном ободу његовом, уз старе наборе налазе и млађи за време терцера створени, којп пак у са свим противном нравцу иду — од СЗ иа ЈИ. Већ је напоменуто да н у Фраикенвалду н у Тирпнгервалду нмамо североисточно иружање старијих набора; п овде, као у Харцу, палеозоичке творевипе превлађују, а арханчке са свим су незнатне. Кад се цак упутимо иа Југоисток ка Јелави (ИсћШдеМг^е), Карлсбадској Пданннп п Рудиику (Ег/деМгуе)^ нанћп ћемо опет на огромне масе нсконских (арханчких) стена; главно иружање нланина нодудара се овде с пружањем самих слојева њиховнх, иде дакле од ЈЗ на СИ, — нравац, којп се, на основу Креднеровпх (СгесИгег) иосматрања, овде онде но целој Саксонској нрпмећује Свуда дакле до сад код ових немачких маснва ималн смо једио н исто иружање слојева, са ЈЗ—СИ, а ово се нростире овако н преко Вогеза у Исгочну Француску, п може се нратитп чак до у нсточну ноловину Центрадиог Плаго-а. Вратпмо се сад плапипи Руднику; на северо-нсточцом крају њеном нравац слојева 1 Ово се у тектоНици геолошкој означује нарочитим термнпом .— иостумни аикрет (од датицоког ровИшгаих и.ш рок(шииу . роуШшие Вешедип§еп, гаопуетеп1в роз№ише»,