Prosvetni glasnik

Година X.

СВЕСКЛ 3. И 4.

28. Ф ебруара 1889.

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

НАПОМЕНЕ 0 ЗАДАТКУ ГИМНАЗИЈЕ 1

Наврлшло се 18 година од како је у Палилули први пут оживела „палилулска полу-тимназија". За све то време она, следујући примеру других београдских гимназија, није се сећала овога дана. За што то до сада она није чинила, није ми намера да иснитујем, тек хтедох само да споменем како гимназије и реалка у Београду немају обичај да славе просветитеља српскога Св. Саву. Наставници ове школе решише се, да ове године, у том погледу, пођу другим путем, реншше се, да у име Бога, прославе ове године нрви нут Светога Саву. То они чине у уверењу, да овако свечане нрилике нису без утицаја на ученике, у уверсњу, да не треба пропустити никакву прилику, кад би се ученицима могао ставити на углед идеалан човек, као што бепте Св. Сава у сваком погледу. И време што га школа са ове славе утроши и жртве што их овоме дану приносимо, непремено пакнадиће се у користима, што ће га од ове свечаности имати ученици. Свечани дани за ученике исто су тако нотребни као и радни. Да носленик пе види у будућности и свечане дане, да не види дане одмора и уживања, дане славе и забаве, ои би сустао у раду сво;ле. — И ја Вас, госте, у име ове школе на данашњи дан поздрављам са: ,,Добро нам дошли!", а вама другови и ученици ј ведим: „Срећна нам слава!"

Па и на овако свечани дан нема за нас учитеље пречега носла, но да се сетимо онога што је нама иајближе, а то је будућност деце и младића, који су нам новерени. Тиме ћемо се најбоље и најдостојније одужити успомени великога Светитеља, који је и сам гледао на подмладак својега народа с тачке виших државнпх интереса. Ео хоће да говори о деци и мдадићима, о њиховој нези и њиховоме васпитању, тај треба да каже много, јер тај хоће да говори о будућности једнога иарода. Нити је ово место, с кога би могао да кажем све што о томе рећи треба, нити ја имам толико времена да бих исцрпео своју тему. С тога вас молим, да за данас будете задовољни с неколико мисли и паиомена, које, по мом мишљењу, стоје нама за данас најближе. Деца која сврше иижу основну школу разилазе се на три стране : једна се враћају кућама својим, друга одлазе па занате или у службу, а трећа долазе у више школе. За данас у Краљевини једииа је гимназија, која ирихвата децу из ниже основне школе, а која желе да се и даље школују. Две реалке , једна гимназијска-реалка а оно неколико виших основних школа, једва се може узети у рачун, према броју деце, која сврше IV разред основне школе и која се јаве на гимназијска врата. Али и гимпазије не примају сву ону

1 Гонорио о ов. Оавн 188'Ј год. у лругој бооградској гимиазији. нросветни гла|:ннк 1889