Prosvetni glasnik

НАПОМЕНЕ О ЗАДАТКУ ГИМНАЗИЈЕ

децу, која сврше IV разред основне школе, а која жеде да се још шкодују. Закон је дао права гимназијама да бирају. Пријемни испити право су чистилиште , кроз које мора да прођу они што жеде да ступе у гимназије. Често су мпоги звани, а мадо избрани. И ти „избрани" уписују се у први разред гимназије. То су деца између 11 -те и 13-те године. Еакав је огроман прелом што га претрпе деца ступајући у гимназију! Научени у основпој школи да од једнога човека и на један начин чују све што им знати ваља, додазе сад пред седам људи и сваки од њих има да им казује по што друго. Место једноликости долази разноликост , место једнине и јединства, долази множина. То је ирви камен о који се стане спотицати ученик кад ступи у гимназију. Тај камен за њега тако је велики, да га често не може да нрескочи — а обићи се не да — но нред њим пада, на за навек изгуби нраво на даље школовање. Друга је новина за мадога гимназисту у реду и раду школскоме. Докде је у основној школи навикао да оно што му треба знати научи у шкоди, дотле га гимназијска настава у школи само упућује, како ће сам научити оно, што му је потребпо. Онамо га води један човек и у настави, иа ако се где и загдиби, извлачи га па чистину. То се чини не само ради ученика, него и ради учитеља. Обоје имају своје користи од стеченога знања. Малишан што ће више знати, а онај други што ће боље наиредовати у своме ноложају. Основна школа разговара ученика сваки дан, а често и ио неколико нута у дану. Гимназија много више ћути. Прођу често читаве недеље да новајлија ћути у шкоди, нити га учитељ пита, нити он што казује, јер но закону довољцо је да га у два месеца једном питају. Па ако и за то време

ученик не дође на ред да говори, тада за њега говори неми писмени задатак. Хтедох у ово неколико речи само да споменем ону ведику Формалну раздику у основној и гимназијској насгави. Ако би хтео да набројим и све стварне разлике, за то би ми требадо много више времена, но што га ја данас с овога места имам, а требало би ми и згодније место за такав посао, но што је ово с кога беседим, а најзад, требао би ми и други какав даи, Много времена треба новоме гимназисти, докде се навикне на гимназијску наставу. Они што су бољи то брже и постигну, они доши често никад и не изађу ван почетка, на у том почетку и пропадну. Ново стање нарочиго се карактерише у иогледу васпитања. Докде се тражи да основна настава буде нарочито васпитна, дотде о томе у гимназијама нема ни спомена. Питлње би бидо: да ли у опште и треба гимназија да васпитава ? Није ли она извршида с/вој задатак ако да гимиазисти само извесну количину знања? Неће ли гимназија сићи испод својега нивоа, у опште, ако се бави и васиитањем ? Зар није довољно оно васпитање штогадеца доносе из основне школе у гимпазију? Најире је пуних 6 година радила сама кућа на васнитању, за тим је још 4 годиие радила на том истом пољу и кућа и школа, на зар све то није доста? На што ће, најзад и како ће моћи гимназија да васпита, кад је наставни материјад тако огроман, да не остаје времена за никакав други посао ? Па ко ће и тим иосдом да се бави, кад нема никакве наредбе за то, кад не ностоје никаква упутства у том ногледу? Свако од тих иитања тако је важно, а и тако тешко, да би бидо вредпо уложити много труда да се на њи одговори. Ја ћу овом иридиком дотаћи се свакога