Prosvetni glasnik

АЈлез 1Лс У овај род иде и иаша смрча (АЈнеб рес!та1а БС). и др. Ове исте поделе држи се и Ог Вилком у своме делу 1 које је прошле године довршено. Код њега је Ксеа ехсе1за Ек. КсМе, КоМапне, јела. Ксеа огаогИса Ранс, Оморика. АЈнев рес^пакг БС. Е(1е11апе, смрча. Не знамо шта је могло навести г. Себишановића да узима сгару Ендлихерову иоделу четинара, вад је ова, коју горе изложисмо новија, боља и нрироднија, јер су нри овој подели узимати у обзир и анатомски карактери.

Овим члапком хтео сам да расправим питање : име Оморика коме четинару припада, а мислим да ће сада и г. Себигтановићу бити јасно, да нме оморика припада само оном дрвету, које је Панчић у Србији открио (Ркеа отопка Ранс) и ни једном другом; и које је уведено у науку као једна нова Фела четинара а расте у Србији, у Заовинама и Растишту окр. Ужички, и у Босни па брду Стоцу. 4 Децембра 1888 г. У Београду. 5Кив. Ј. Јуришић.

ИЗБОД ИЗ ГЕОГРА#СКИХ П7Т0ПИСА

Најповији наставни план за наше средње школе одредио је и геограФији као и осталим наукама место у нашим средњим школама. Ну овај најновији наставии илан, распоређујући и сам већ. сређени геограФски научпи материјал по класама, који би ваљало савладати и ирећи са ученицима дотичних класа са но два часа недељно (прва класа три часа), унео је и једиу најновију новииу — унео је иутоаисе, или описивање иојединих нокрајина, но оиисивању иутника испитивалаца. Свакојако већ се више не да спорити, да је географска паука за ових носледњих десетина година узела необичан полет, и да се из даиа у дап све више истиче на површииу као права и самостална наука. Јер миогобројни и одважни, а нонајчешће још стручно образовани путници свих готово данашњих културних парода идржава ненрестано теже и траже са највећим са' 1)г М. ЛУШкотт, РогтШсће Иога уоп Г)еи1ксШапс! & Оеа4еггеЈсћ. ј§- 1 886 г.

мопрегоревањем, нрезирући свакојако често ненојамне неприлике које их на иуту сналазе, да само исиитају и ироуче још до сада непознате и неиспитиване пределе на кугли земљипој. Осим тога у свима овим културним државама (као у Русији, Ннглеској, Француској, Немачко.ј, Аустрији и т. д.) већ поодавно постоје чврсто организавана геограФска удружења, махом под заштитом своје државне управе. Поред тога и удружења приватних и радозналих људи чешће ирипремају експедиције за извесне покрајине. У том правцу још доста прииомажу и трговачке комианије, које поред својих трговачких послова и геограФији учине неоцењиве услуге. Једном речи сва ова удружења, располажући обилним срествима, учинише, те и област географске науке постаде шира и самосталнија. Па и нутници исиитиваоци потномогнути свима срествима модерних нроналазака доиста су већ и усиели, да својим огромним радовима прошире област знања о земљиној новршини и да га обогате ог-