Prosvetni glasnik

ш - '9РГ'''' 'ЧШРШИЖ1РР Г ЗАПИСННК ГЛАВНОГ ПРОСПИТНОГ САВЕГА 89

Никоде Адтомановића (стр. 1., таб. 14). 77 година пре но што је ностал.а. и). На оно нокданање архонтиских граница веома дпчи и ово што писац каже, да су вдадади „од Шар-Пданине до Приштине Вук Бранковић, око Призрена Царица Једена" (стр. 1. таб. 14). Да је писац само иогледао на карту, впдео би да ово обоје пе може овако остати. ј). На стр. 2. таб. 19. мисдн писац да је Црна Гора нрозвана тек од времена вдаде Црнојевића. — Ово су прнмерн који показују како писац стоји са географијом, а сад ћу наводпти неке, из којих ће се видетп његово познаваље етнограФскнх односа па бадканском подуострву. к). Кад ређа сдовенске народе, који су око Срба лшведи иза Карпата, помиње као засебне народе Моравце и Сдоваке а нема ип Нолабљана ни Сдовенаца. Иоследње је у осталом, кад се говори о Словенима у старој ностојбини, најбоље и не номенути алп тако исто треба изоставити и Бугаре иа место обојнх казати „Слов^не", од којих су доцннје иостала оба ова парода. Писац у осгалом тешко да је на чисто са осталим појмовима етнограФсвим, кад веди да су „Срби део (грана) веднког Словенског народа ," а сам мадо после говорп о разним сдовенским народима. л). Може бнти да је још значајније што писац не зна тачнс српске етнограФске граиице: које су срнске земље, докле захватају, како ли је то некада бидо. У самом иочетку набраја Српстго ио областпма почнњућн с Истром на до Искра и од Баје до Солуна. 1 ) Сад да видимо колико је остао досдедан. Врдо мадо носле тога каже да су Срби доседивши се „заузеди сву земљу од реке Уне до реке Искра, од Саве и Дунава до Јадранског мора а Шар-Планпне. Преко реке Уне на заиад населили су се Хрватп." (стр. 4 таб. I.) Ово је очито мало друкче од горњег. У осталом за земљу иа југу Шаре, могао бн се нисац одбранити, да је ово сад иобројао само оне земље, које су Србн заузели но договору с ') «Срби данас живе у Краљевини Србији, у Црној Гори у Боспи и Ерцеговини, Далмацији, Старој Србији, Македонији, у Блгарској до реке Искра, у Срему, Бачкој, Банату, Истрији и Хрватској» (стр. 1. таб. I.) иросветни гласвик 1889

Ираклијем, јер је одиста раније поменуо насељене солунске области. Алн шта ћемо са Хрватима ? Писац их овде одваја од Срба а онн насељавају велики део троједне Краљевине и Истре. Да видимо шта о њима каже на другом месту. Говор је о верским односима у Боснн за време њеног средњевековног живота, те какоје „неки део Босанаца прешао у католпчку веру. Како су и Хрватн катодичке вере, они сад те Србе што су се иокатоличнли назову да су Хрваги. Тако их II данас зову и ако у Босни нема Хрвата. А н они Хрвати нису ништа друго него Срби којп верују католнчку хрншћанску веру и пишу латиницом место ћнриднцом (тајка = мајка, (М = дед)" — Писац дакле одрнче самостални народни живот Хрватима, зашто је дакле повукао српску границу по досељењу на Унп, зашто нпје на Рашн у Истрн нлп н даље? У осталом исписане речи о Хрватима иоказују, шта сматра иисац као особпне тих садашњих српских одметника Хрвата: — латиница п икавски говор! У тим је речима у осталом занимљиво што ппсац мнсди, да су баш Хрвати католнчили Бошњаке и тада пм натурали своје „крнво" име. Види се да за сувнше далеко време принисујеХрватиматежње, које су се у неких од њих зачеле тек од неколнко десетина година. љ). Како ппсац није сам са собом на чисто са егнограФСким односима у Маћедоннјп, његовој „доњој Србији", види се из излагања рада цара Самуида. За њега вели да је владао „у Блгарској" с престоницом у Пресни, а што Преспа ннје у Бугарској већ у Маћедонијц то га се ие тиче. Том нриликом за Маћедонце има овај израз „Сва она словенска племена по Македонији," те пх одваја и од Срба и од Бугара. У опште Самуила меће на једну сграну а Србе на другу. Тако прича н пропаст Самуилове државе овим речнма: „Внзантпски цар Василнје одмах затим упадне с војском у Блгарску (а то је у Маћедоннју) и освоји је (1018 год ). Из Блгарске унадне у српске земље и иримора српске жупане и т. д." (стр. 1 т. 4). На то се свршила иекадашња пншчева „доња Србија". — Овде да папоменем, да цараВасидија зове малко пре тога „Васндпјем Македонцем" коме су, као што је нознато, до Самуидова временадавно биде кости иструпуле. 12