Prosvetni glasnik

161

просто је немогуће, па све да би гимназисте дистом постади медицинари, али како малени број ђака предази у ту струку, то је за остале овај читав анатомски наиор излишан, а ако се за њега закида време и крње остали нредмети, који су за потоњи рад већпне ђака пречи, онда је и штетан. За душевно развиће човечије," важе исти закони, што и за физично, и као што ће препун желудац да свари онолико, колико досеже његова снага, тако ће и мозак да асимилише онолпко хране, колико може — остало не ирима организам, него истурује као неиотребно из себе, иа све да је то и најдрагоценија храна. Ово начело не треба педагозп да пуштају нз вида и пишући уџбенике да сматрају тај нредмет као терет, који пма да савлада млади, још не оснажени дух ученика; па као што не би за цело унртили детету тешку стену на раме, тако не треба ни да им прте несавладљнв душевни терет на душу. Не стоји да је добар уџбеинк онај, који је што више опширан, већ је најбољи онај, који у што мање простора има што вмше градива за ону науку у коју уводи. Даље, но Форми је Антрополошја у овоме делу чисто дескринтнвап иредмет, а то не бн требало да буде, јер читава је хигијенска доктрина индуктивне природе. Учебнику треба да сваки делак тела разложи с ногледом на његов рад и уплив његов на читаву организацију човекову. Радња лучења није ограничена само на бубреге, него је у човечијем телу читав један систем секретних органа, који према своме раду даје животу особени тип. Мање или впше једнога секрета или екскрета у крви производи у човеку осећаје и расиоложења, који су гдешто од силнога уплива не само по индивидуу него и 110 читава друштва, — а о оваквим стварима које сачињавају сесицију Хигијене, а та је, да човека нодесном негом ирпмакне што ближе савршенству човечнје организацпје, дакле и савршенства духа његова — о томе у читавој пространој књизи нема ни нагласка. Да нређем сад на хигијенски део књиге. Овај је као што рекох сувише кратак, да ј бих о њему могао говорнти много, али колико је антронолошки део и по обиму и но садржини јак, толико овај иоказује доста слабих страна. ЦРООВКТНИ ГЛАСНИК 1889,

Да наведем пеке примера ради. 1. Сама деФиниција Хигијене није тачна. Човек не само да треба да се клони штетних утисака, него и да тражи корисне за свој жнвот. У првом је случају иасиван у другом активан. Кад би хнгијена имала у виду само нрву страну, никад човек не би доспео да гради удесне канале за своје изметке, или да доводи себи воду из даљних брдских предела. 2. Није казато ни колико је времена у приватним становима потребно 18—20 к м. ваздуха; а не стојп да је за школу потребпо више. (стр. 277). Бројевн што нх нисац наводи вреде за школу, а за прнватне станове хоће се двојином више. 3. Гљивице не ироизводе само наступну грозницу (264) него и друге болештине. Ово се у неколико допуњава на страни 279-ој. 4. Није пробитачан савет да се школе вентилишу отварањем прозора, ма то било и на онај начин, што га препоручује писац (стр. 278). ,5. Цел одеће није тачно деФшшсана: одело не чува само од хладноће него и од жеге. Одећа од каучука није свагда шкодљива; у многим нрилпкама, где ветар у зимње доба одузимље телу нагло топлоту и корисна. С тога ловци зарад својих лаких канута носе зими воском премазане кошуље. 7. Савет да ваља децу навикавати на хладноћу може би.ти штетан, ако се не узима обзир на старост деце (281); 8. Не стоји да су кунатила нснод 18 С. врло хладна (284); 9. У хладноме кунатнлу може се н дуже од '/ ј сахата остати, ако се само тело у њему нокреће (идива); 10. Не стоји да се коса чисти ирањем и сапуном него четком (286). Прање главе водом шкодљиво је за косу. 11. Састојци меса као хране изостављени су, као и уплав те хране на организам. 12 Не стоји да се млеко теже вари, које има више масла (стр. 291). На суирот томе каже се на следећој страни, да је сух снр тежак. 13. Препоручује се кисело млеко а не каже се за што ? 14. Вариво главна рана нашега народа врло је кратко разложена. 21