Prosvetni glasnik

Г1Л1ШС1ШК Г.1ЛВН0Г

гледао, п част ми је да у следећем одговорим на горе поменуто писмо Главног Просветног Савета: Прево шлац је већи део погрешака поправио, али су, опет за то, неке крупније и овом приликом заостале, те сам их ја накнадно исправио, и то, или са стране, илп пад самим погрешнпм местима. У мом првом реФерату (од 3. јануара пр. год.) о овоме делу рекао сам између осталога п ово : а.) Да оригинал има извесних недостатака које сам у реФерату и напомепуо; б.) Да се преводилац прц превођењу строго држао орпгинала, те је с тога стил у преводу местимице тежак; в.) Да су слике врл.о марљиво, лепо и добро израђене и г.) Да би ово Баушингерово дело у српскоме преводу требало о државном трошку штампати, ношто преводилац нревод претходпо поирави. Ово исто имао бих и сад да поновим, само с том примедбом: да недостатди у оригиналу, који су побројани у моме црвом реФерату, не смањују много оншту вредноет дела, јер се односе на опај део графијске статике, који се тиче практичараепгкењера, а писац је при изради своје књиге, као што и сам веди у предговору ка првоме нздању њеном, обраћао највећу пажњу на нотребе слј шалаца механике у опште, а врло малу на потребе практпчара-енжењера. С тога, нак, што ми до данас немамо у нашој књижевности ни једно дело о граФијској статици; што је Баушингерово дело, у опште узев, врло добро; што би га слушаоцн механике на Вел. Школи, могли корисно употребити у школп као помоћпу књнгу, а осим тога, што се њиме може да послужи корисно и сваки онај, који је рад да се упозна са елементима граФијске статике, мишљења сам: да би дело „Елементи граФијске статике" од Ваушингера, у понрављеном преводу г. Св. Недељковића, требало откупити н о државноме трошку штампати. С одличним поштовањем, 30 јануара 1889. год. БеограД. Коета Д. Главини^ проФесор. вел. школе. Савег је усвојио мишљење г. реФврента п одлучио : цроовЕтии гласник 1889

ПРОСВВТНОГ САПЕТА 217 да се ово дело може примити и о државном троигку штампати. С овим је свршен састанак.

САСТАНАК 407-ми 15. Марта 1889. г. у Београду. Били су : аредоедник Ст. Марковић.; редовни члинови: Схев. Д. Поповић, Љуб. Ковачовић, Пера Ђорђевић, Милан Недељковић; закредни чланови: Др В. БакиЦ Ћ Станојевић,, Момчило Иванић, н Стеван Предић. Деловођа : Мил. Марковић.. I. Прочитан је и примљен занисник 406-01 састанка. II. Прочитано Је нисмо г. Министра просвете и црквених послова од 8. ов. м. ПБр. 3552, којим се упућује Саветумолба г. ЈосиФа Анђелића и пита се Савет за мишљење: може ли се г. Анђелић поново примити у учитељску службу, из које је отпуштен. Савет је ироучио молбу молитељеву и обавестио се о прошлостц овога учитеља, на је с 9 противу 1 гласа — г, Ст. Д. Поиовић уздржао се од гласања — изјавио мишљење: да г. ЈосиФа Анђелића, бив. учитеља, не треба ноново примати у учитељску службу иошто се овај учитељ за време поновне службе не само није иоправио, него пије онравдао иоверење, које му је био ноклонио и г. Министар и Главни Просветни Савет. III. Црочптапо је писмо г. Минисгра нросвете и црквеннх нослова, од 8. овог месеца ПБр. 3860, којима се пита Савет за мншљење: да лн г. Сима Кандић има на основу поднетих докумената квалификације за учитеља немачког језика у средњим школама. Савег је прегледао дотсументе и нашао је: да г. Сима Кандић има квалификације за хонорарног учитеља немачког језика у сред. школама.