Prosvetni glasnik

218 ЗАПИСНИК Г .1АВН0Г ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

IV. Прочитано је писмо г. Министра иросаете и црквених иосдова, од 2. овог месеца ПВр. 3488, којим се улућује Гдавном Просветном Савету на нрегдед и оцену дело ,Земљоиис за II. разред осиоине шкоде" од г. Светнсдава С. Поповића. учитеља из Параћииа. Савет је оддучио: да се за преглед и оцену овога рукониса умоде г. г. Мид. Марковић и Стеван Предић. V. Прочитан је реФсрат г. Мид. Марковића, о књизи „Босиљак* од г. Ј. Миодраговића. РеФерат гдаси: Главном Просветном Савету. Прегдедао сам књижицу , Восиљак" од г. Ј. Миодраговића, коју ми је Гдавни Просветни Савет дао иа оцену. и част мн је поднети му своје мишљење о овој књижици. Књижица је ова удешавана за маду децу и то, могдо би се управо рећи за ону децу, која још никако нпсу нп иошда у школу, те да се забављају, разгледајући поред ког ппсменог старијега слике у књижици које су махом из дечијег живота. Садржина издаже се овим редом: прво долази некролог пишчевоме сину; за овпм нредговор пишчев ,Малим читаоцима*: после, 24 плуетрације с 23 несмице, од којих свака припада по .једиој слици, а само једна сдика у прози опнсана. После свега овога, долази „Неколико песама Српчетових", за које писац вели, да пх Српчићи читају и уче на памет. У овоме одељку има 13 песама и то без илустрације, и на иослетку долази списак претпдатника. Морам одмах наноменути, да „некрологу" није место у оваким књижицама за децу. Да је остала књижица посвећена ономе, коме се и некролог пише, то се не би имало шта замерити, али, писати некролог од непуних пет страна невинашцу, које је само 24 дана и 4 часа живело, то је сувише. Ја сумњам, да би се у Евроии од 10 тисућа људи, који иишу за децу, нашао један, да овако што метне у књпгу, коју за децу ппше. Своју домаћу срећу или несрећу, своје пајириватније п пајсубјективиије рефдексије и осећања, која

чине тајанствену светињу иородице, износити овако незгодно свету па впдик, то вређа јако чуство свакога иравилно образовапога човека, а сумњам јако да децн чини какву забаву. Шта ли бп иисац ,Восиљка" урадпо, кад бп га нешто, сачувај Воже, задесили онаки јадп каквих има у свету, где смрт покоси и однесе у размаку једнога или два дана три четири жртве у једној иородици; п то не жртве коЈе се могу свити нод стручак „Восиљка" иего жртве, које су се иоре ^иде с једама п боровима? ! Пма људи, које задесе много већи удари судбине, н они то трнељиво сносе. А 11СГО тако, има људи, којп имају двоје-троје деце, и кад би оиисивалп само оно, што се једнога дана збуде у њнховој иородпци, могли би иматп сваки даи поједан струк „Боснљка." Ади у оваком сдучају, овп људи не би имали само своју децу и само своју радост, која пм је може бити једина прана својина и једино благо овога света Па п сам некролог у овој књижици. да је друкчије напнсан, можда не би тодико падао у очи; али овако, где је и сама дијагноза болестн нашла места, ту престаје све. Оне 24 слике пропраћене несмицама, већином су добро израђене. Позната је педагошка п нспхолошка истина, да мала деца впше воле једну књигу са слнкама, него десет и више без слика. Само ће многпма да преседие, докле пз ових струкова саставе киту „Босиљка." Само неке и неке слике ие чине ипкакав утисак, јер су и лоше израђене а н замисао им пије жеиијална. Такве су нир. „Сплнн Двори", „Ко је то?," ,Једе се сунце", ,Двобој", ,Добло јутло" п т. д. Стихови су како код које слике. Има их деиих ц рђавнх. Алн, као што сам напоменуо, готово већина сдика, узета је из оног доба дечјег жпвота, када она нису ни пошла у школу, него живе срећно у кругу своје нороднце, играјући се и занимајући се врло радо сликама. Зар би ђацима I и II р. основне школе, којима је писац и наменио ову књнжицу, ирилпчиле слике ,Чисте педеље", »Дедпн пмендан", ,Мала Зора", ,Дванаест сатп", ,Први кораци", „Двобој", „Мали зидар", „Добдо јутло" итд. Пма у некнм песмама правог ачења и бенављења нпр. „Добло јутло". Оно баш није никако задецу, која нду у школу.