Prosvetni glasnik

274

ГИМНАСТИКА И ЊЕЗИН УТИЦАЈ 11Л НАРОДНЕ ЗАДЛТКЕ

сидовито заносе свакога члана нашега друштва. Да је којом срећом било већег одзива у народу на позив оне неколидине људн који се старају о иапретку овога друштва, ми би данас били у великој каквој згради, која би по начину грађења одговарала потребама модерне гимнастике, а по суштини својој представљала класичне иалестре и гимназије старих Јелина. У тој згради не би се до душе раздрагали меком песмом и заносном свирком — тим примамљивим путевођама за којима свачије срце тако радо полеће у више СФере божанског живота — али би без сумње уживали у великом колу младих људи, који би својом снажном мишицом, облим грудима и лаким вештачким покретима разбудили у нама веру у моћ и силу нашег народног живота. И кад се данас на западу јавља велики покрет у томе погледу, који но мишљењу сваке државне управе и свију родољуба треба да пређе у крв и душу целога народа; кад се данас зна колнку су улогу играле немачке гимнастичарске задруге у делу народнога ослобођења у првој половини овога века; кад се зна да је у то доба, кад је растркана и неуједињена Немачка стајала понижена под притиском Бонапартиног деспотизма, творац немачке гимнастике, генијални Јан, тај упорни и јуначни борац за умно, телесно и политичко уједињење свога народа, био заједно са својим ученицима један од првих јунака свога времеиа; кад се зна да су многи сјајан и драгоцен камен усадиле у круну уједињепе Немачке, и опет те, сад већ по целој земљи распрострте гимнастичарске задруге; кад се зна да код нас људи, који велику бригу воде о народном здрављу, кажу да због оних прилика у које је запливао наш народни живот, то здравље тако рећи из

дапа у дап опада и иде уиазад, да нанш нараштаји без престанка кржљаве; кад се зна да сува болест немииовно коси пупољке који се тек расцветавају у врту паше интелигенције; кад се зна да наша деца због нретераног п песразмерно дз г гог седења у школи грбаве, и кад се најпосле зна да су та иста деца због свију хигијенских неприлика у кући и вап ове бледа и попијена — онда је код нас дотле дошло да се и ово једно једнно „друштво за гимнастику и борење'" са својом душом, сиојим ашвотом ч<-ото бори , ово друштво, које би — да је среће — требало да буде матица свију гимнастичарских задруга по Србији , центар свиру услова за иодизање и иотаомагање народнога здравља, народних мета, народних идеја. — Јест , ми сви хоћемо да наш народ буде здрав , да буде снажан, да буде челичне воље и карактера, да воли оно што је лепо и добро (лаХор ла1 ауа&бг ) —• ми сви хоћемо једном речју да се паш парод приближи оном идеалу, који се јединствено огледа и дан дањи у гимнастици старих Јелина, али ми пе ћемо, или зар немамо воље и енергије да изведемо оно што знамо да је добро, опо што мора бити од користи по цео наш народ. И код Јелина у први мах, у доба иројско, није имала гимнастика онога значаја до ког је после дошла —- није , дакле, она била основно начело грчке педагогије, него се она у облику најиримитивнијих народних игара јављала и тим иутем скривала и неговала клицу потоње гимнастике. Тек у познијим вековима у Атини за време Солоново, у Шпарти за време Ликургово — видимо где гимнастика из чистог и непомућеног народног обичаја постаје и народна устаиова, норед које ће тек право образовање проклијати у иуиој снази својој , установа која ће одушевљавати, снажити и распа-