Prosvetni glasnik

400

ШКОЛЕ СРБА У УГАРСКОЈ И ХРВАТСКОЈ

ШКОЛЕ СРБА У УГАРСКОЈ И ХРВАТСКОЈ ОД 1780. ДО 1800. ГОДИНЕ. од ЈТ етра у ^еспотовића (Наставак)

II. Литература. Књиге, што су излазиле од 1740—1780. године, ограиичавају се понајвише иа потребе цркве и школе. Богословски иравац а иосле ледено представљање тадашњих писаца, који су се служили руско-словенским језиком, није могло загрејати срца српског народа, који је те књиге читао. Ту лежи узрок и оној равнодушности, што је српски народ показује према тадашњој књижевности својој. Они, који су писали за српски народ, били су или свештеници, или су васпитавани у Русији, те код њих не видимо утицај са запада, где је тада натуралистичко ФилосоФисање почело мах да узима. Тим нећемо да одричемо, да међу Србима онога времена није било слободнијих људи. Њих је зацело било; само што се они не осећаху довољно јаки, да за народ свој што напишу, а то поглавито с тога, што се натезало са тако-званим књижевним језиком и правописом. Ну, у овом времену појављује се један геније у народу срнском, да делнма својима књижевпости српској да нов полет. Тај генаје био је Доситије Обрадовић. 0 њему пнше Павле ШаФарик, „да је то био у духовно-наравном погледу један од најплеменитијих људи, што произађоше из крила народа српскога." Прожман унутрашњим убеђењем, да је опредељење човечанско узвишено; одушевљен за истину, коју је љубио као нрави јунак,

кога не могаху заплашити и од ње одвратити ни исходи безуспешнога истраживања, ни опасносги с ноља, ни ласкава примамљивања. Оплемењујући сал код себе дух и морал, он је свој народ далеко претекао, па је жудио да га ослободи од верига суровости и простоте, у које су га оковали били несрећно време и лукавство једнс касте, која се увек бунила само за своја права. Стојећи одважно и постојано у борби против опе партије, која је тежила да овековечи систематичан ирационазизам (неразумље), он је за цил. свога живота поставио просвету свога народа, и томе циљу он је непрестано и тежио". (8а1'апк, СгезсШсМе с1ег 8и<МаУ1асћеп БИегагиг, стр. 310.) Ми овде иећемо да описујемо живот његов. Зна се, да је он иропутовао скоро све крајеве у којима живљаше народ српски. Његово оштроумље помагало му је, да прозре дух свога народа, а уједно да позна и све борбе и зле стране његове. Ну, он не беше само обичан посматрач, који у тишини изучава умне и душевне способности свога народа, — он беше и прави философ , који жудећи за оиим што је илеменито и узвишено , увек о томе размшпљаше, како би народ српски сачувао од коначпе пропасти. Умствујући о томе, он је стекао уверење, да се иарод од иропадања може сачувати бољом наставом у школи, поуком у цркви и подесном литературом на народном језику.