Prosvetni glasnik

404

ШКОЛЕ СРБА У УГАРСКОЈ И ХРВАТСКОЈ

и скупо куповати мора, него такође не може свагда колико треба добити, и ово због- погрешака, које се у тим књигама тгалазе, особито пак што црквене књиге нечатањем, од надгледања црквени достојпика удаљеним, губе поверење, и за то смо принуђени исте из Русије папављати: то се усуђујемо Ваше Величанство препокорно молити, да се још за време те трајуће привилегије горепаведено предложење у счотренију своје типограФије с тим благоутробним завепггањем дозволити изволи, да право тога народу искључиво остане. У коме би случају онда Архиепископска, и његове потчињене конзисторије дужност била, по мери околности и боље користи, с дотичућим се странама уговорити и под свевичајпшм одобрењем уирављати. (види акта сабора тамишварскога стр. 27.) 2. Мишљење еаборскога ком.есара. Сопствена штамиарија одобрепа ;је већ 4. Октобра 1752. године Митрополиту Ненадовићу у Карловцима под пронисаном цензуром у Бечу, са даљом смотрепонгКу, да се свака књига мора обележити, да је за потребу „источпе" (иравославне) цркве. У исто време је прописано, да преступник подлежи оштрој казни. Још кад би се уз то нренео највиши надзор на славонску Генерал-команду, онда, против ове молбе не би ностојале никакве сметње, нарочито, кад би се и са предузетником Курцбекове штампарије, коме рок још за пет година истиче, могло изравнање постићи. 3. Жишљење иридворне комисије. Краљевско-угарска придворна капцаларија упозорава у тој ствари, да је „илирска" (сриска) штамаарија до сада аридржавана у Бечу иред очима двора, и то из разних аолитичких узрока, да би се тим лакше стало на аут свима оиасним аосљедицама, које би отуда моглв ироиза&и*

— Овој основаној примедби иридружује се и придворни ратни Савет, а с њом се ' папоследак сложио и придворни канцелар. (СопсегШшп8 -Ргок>со11 од 1791. на немачком језику, још несаопштен.) 4. Царско решење. Дозвољава се, да устапове типограФију у средипи својој, уз ону предострожност, па коју се Митрополит Непадовић пре тога обвезао. * 1 Ето, ка,ко су највиша места око двора Аустријског цара судила о молби народа српскога да му се дозволи подизање своје штампарије и иосле слободоумног ЈозеФинизма, и после чувепог сабора тамишварског: Какав ли је тај суд био пре сто година, кад је Митрополит Чарнојевић то исто тражио ? Ми смо овде у врло кратким нотезима извели добитке у књижевности и утицај њен на школе за ова два деценија. Они, истииа, не одговарају надама и очекивањима каквог одушевљенога Доситија, али они ипак нису ни тако малени и скромни, да их можемо призирати и омаловажавати. III. Тамишварски сабор и његови закључци за школе и проовету народа. Од 1780. до 1800. годиие скупљао се сриски народни сабор само два пута, и то 1780. године у Карловцима и 1790. године у Тамишвару. Први је био тако звани „изборни" Сабор, на коме је парод изабрао Митрополита, па- се одмах разишао не могавши да одлучује и о другим стварима својима Други је био "раснраван" те је узео у претрес све потребе народне, доносећи о њима иредлоге и закључке. Овај сабор снада међу најзнатније саборе српске у Угарској. Ми се овде нећемо обзирати на друга решења његова, но ћемо само узети у нретрес оно, што