Prosvetni glasnik

438

КРИЛ0ВЉ1ВЕ БАСНЕ

65 Лисица и грожђе. Гладна кума лија уђе у башту, у којој беше доста грожђа. Гроздови се беху са чардаклије окленбесили, и црвењаху се као рубин. У наше кума лије очи се засветлише, а зуби јој засврбише, а гроздови сочни, и горе као ћилибар; само та невоља беше, што су стајали високо. Ма с које стране да заиђе и погледа, око види, али зуби не могу да дохвате. Пробавивши читав сахат узалудно, пође кума лија из баште, и од муке овако говораше: „Па шта, и не жалим! на очи је истина — грожђе лепо, но јога је зелено; нема ни нуцета зрелог, па ми могу и зуби утрнути."

66 К л а с. На њиви, која се од ветра таласаше, угледа клас у стакленој башти цветак, који је у сваком добру и нези растао; а мећу тим, он — клас, изложен је свакојаким незгодама: разним инсектима. олујама, врућини и хладноћи, па почне домаћину срдито говорити: „Зашто сте ви, људи, увек тако несправедљиви, те ономе, који уме угодити вашем укусу и оку, ни у чем не отказујете; а према ономе, који вам је корисан, ви сте несправедљиви ? Зар ваш главни доходак не даје вам њива, а погледај само — у којој је запуштености она! Од оног времена, од како си бацио семе у земљу,?да ли си нас стаклом покривао и од непогоде заклонио ? Јеси ли заповедио да нас окопају и саг Р е ЈУ • Да ли си долазио да нас у сушно време залијеш ? Не, ми смо остављеии да растемо на бат. Међу тим, твоје цвеће од кога нити си сит, нити богат, није забачена у ноље као ми; заклоњено

стаклом , оно расте — и у миру, и у нези и у чистоти. Шта би било , кад би се ти о нама тако бринуо ? Та — ти би идуће године сто пута више нашао жита, и читаве возове отерао би у нрестоницу на продају. Размисли се, и начини нам повеће стаклене баште." На то ће домаћин класу рећи ; „Мој драги нријатељу! ја, како видим, ти моје трудоне ниси приметио. Веруј ми, да се ја о вама највише бринем. Кад би ти знао, колико сам труда уложио док сам шуму искрчио и земљу за вас утиришио, — и краја нема мојим трудовима! Но о томе сад говорити, немам ни времена ни воље, а и никакве користи. Ветар и кишу просите с неба; а кад бих ја твој иаметни савет иослушао, остаО би и без цвећа и без хлеба.

Тако се често дешава, да добри сељак, прост војник, или грађанин, упоређујући међу собом своје стање, ропћу на своју судбину. За утеху и оправдање, нека им послужи горња басна. 67 Дечак и црв. Не обмањуј себе варљивом надом, да ћеш — издајством и вероломством срећу себи стећи. И у очима оиих, којима таку услугу чиниш, бићеш подао, низак и нрезрен. Ко не сматра, да је ласкање у невољи грешно, тај ће у нужди први издајник бити. Замоли црв сељака, да га пусти у своју башту, да ту лето проведе. Обећа се, да ће се часно и ноштено владати, да воће неће дирати, и да ће само листнће, — и то оне, који су почели венути. Сељак помисли: ,, Јгако да му не