Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

417

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА 3А 1888|9 ШКОЛСКУ ГОДИНУ I 5. Г. Ми.|утина Татића, о школама у Аленсинцу и нишном срезу.

У срезу нишком било је у 12 села 13 школа са толико исто наставника, а унисано је било у ночетку школске год. свега 716 мушких 8 женских — 724 ђака, од ових је ноходило школу до краја године 627 м. 6 ж. == 688 ђака. На испиту је било 611 м. 6 ж. = 617 ђака, Од ових прелазе 458 м. 6 ж. = 464 ђака, а нонављаће разреде 132 ученика. У вароши Алексинцу било је у мушкој школи у I. р. 2 одељења, у II. р. 2 одељења, у III. р. 1 одељење, у IV. р. 2 одељења, свега 7 одел^ења са толико исто наставника, а у женској гаколи 4 разреда са но 1 одељењем и 1 наставмицом, свега 11 наставника. Уписано је било у ночетку школ. год. свега: 324 м. 193 ж. = 517 ђака: походило је школу до краја године 295 м. 172 ж. = 467 ђака. На исииту је било: 296 м. 169 ж. = 459 ђака; од ових ирелазе у старије разреде 253 м. 147 ж. = 400, а понављаће разреде 36 м. 27 ж. = 63 ђака. Овде се урачунавају и они ученици, који су преко године неуредно долазили у школу, па их није могућно било превести у старије разреде. Огшти успех, који се ностигао, како у срезу, тако и у вароши, може се рећи, да је у главноме врло добар. Види се, да иаставници потпуно појимају свој тешки, али племенити задатак, и са малим изузецима сви прегогае, да основну наставу доведу до оне висине, каква се управо очекује не само према пронисима и програмима гаколским, но и од њих, као људи свесних свога нозива. Сваки- учитељ, цросветни гласник 1889

сам за себе, трудио се, да корача за духом времена, да најпре себе усаврши у својој струци, да би могао свој задатак лакше и правилније извршивати. У томе уверава ме највише та околност, што сам на сваком учитељском столу наишао на стручни лист „Учитељ", а норед њега и на многу стручну књигу, на и повећу ручну библиотеку, поред школске — зваиичне; а у оиште сваки се заинтересовао најновијим радовима на пољу српске књижевности и т. д. Многи од учитеља, особито сеоских, иреоптерећени великим бројем ђака (100—120) радили су свој носао управо са пожртвовањем, што им свакако на част служи, и ја сам те просветне трудбенике у мом посебном извештају нарочито споменуо. Ну у том њиховом иатриотском раду често су се имали да боре са великим незгодама. На првом месту морам споменути месне гаколске одборе по селима. У ове одборе улазе људи, који често немају пи појма, шта је то школа, и какав је њ,ен задатак, за то се ни близу не врше нослови, како то закон изискује. Школа често остаје без најнужнијих средстава, јер школска каса обичио никад не добије ону своту, која је буџетом одређена за школске потребе. Општинском (уједно и школском) председнику прва је брига, како ће да покуни данак, па ако то није у стању, а он онда узме и сав општииски нрирез, те подмирује данак, па и оно мало новаца, што је за гаколу буџетом одређено, те тако гакола остаје лишена сваких потреба и наба53