Prosvetni glasnik

МОДЕРНА НАСТАВА

опширно религиозне изразе једноверне заједнице, или који желе да се они прошире, верозаконска настава и народна вероисповест биле би са свим остављене онима који узимају верозакоиске Формуле у њиховом најужем смислу, буквално и текстуално; који, не морајући за то бити затуцани богомољци, имају велику неприлику што морају имати религиозне затуцанике за своје приврженике и савезиике, и на нослетку, који, ма колпка да је љихова заслуга, а често је велика, нису у стању да усавршавају религиозне појмове, ако се дају усавршити. Ако би ми било допуштено да искажем моје мишљење о томе питању, ја бих рекао: Нека сви они остану у крплу цркве, ако се њени верозаконски појмови не косе са њиховом свешћу! Једна вера много се лакше усавршаиа изнутра него споља. V. Ја еам свршио што сам имао да кажем.о двема врстама наставе које треба да даду школе и университетп, умно и морално образовање: с једне стране да нас упознају са наукама и припреме наше умне снаге да их приме, а с друге да пробуде нашу свест и образују моралне снаге. У томе се састоје два главна елемента сваког људског образовања и културе, но имајош један, трећи. елеменат који ма да долази иа друго место, јер се мора потчинити двема првима, ипак скоро им ни мало не уступа и тако је исто користан за потпуно човеково образовање. Ја ћу нешто да речем о естетичној страни, о култури коју нам пружају вештина и појезија, и која се може назвати образовањем осећаја и неговањем лепога. Све то заслужује много озбиљнију пажњу, но што му се обично нридаје код нас, Тек доцније и по примеру странаца, мп смо почели да употребљујемо реч вештина, онако исто као и речи наука, влада, религија и т. д, Ми обично сматрасмо вештине, нарочито лепе вештине, и под тим именом разумевасмо само два облика вештине, сликарство и вештину каменореза, о чему смо се као народ пајмање бринули, — као проста средства унутрашњег накита, у неку руку као леп намештај наших домова, и тако је сматраше не само маса већ и најкултивисанији међу иама, Па и саме речи ,лепе вештине" буђаху у нама замисао којекаквих ситница, као

нешто за што човек себи задаје много узалудног труда, као ствари које се разликују од обичних индустриских артикала само тиме што се теже добијају, и што се даје прилика кицошима да се њима размећу. Такав је појам владао и о иојезији, тој краљици вештина, но која се код нас једва увршћиваше у ред вештина. Не може се управо рећи да се мрзидо на појезију; ми се поносисмо нашим Шекспиром и Милтоном; и за време владе краљице Ане много значаше бити песник. Али појезија се не цењаше озбиљно, лросто се сматраше као забава преФињених умова. Међу тим славна изрека Флечерова: „Ко хоће нека гради законе за народ, само да ја могу писати његове националне песме!" могла би нас научити колико је моћно оруђе акције на људски ум та појезија коју мрзимо. Нико неће веровати да је на ир. Ки1е ВгИаша') имала тако јак н сталан утицај на највеће душевне регионе. Неколико песама Морових више су учиниле за Ирску но све беседе Гретенове; п није ни мислити да народне песме могу достићи најузвишенији и најнежнији појетски облик. Обичап један Инглиз не само није могао разумети, но ни замислити како се мислило и осећало о вештинама у другим земљама. Чути да се вештинама даје оно исто место, бар у теорији, као и философији , белетристици, науци, имајући исти значај као и остали Фактори цивилизације и други важни елементи по човека; наћи да се сликарство и скултура по својој важности сматрају као велике социјалне силе, а вештина једног народа у опште као карактерна црта, тако исго важна као и његова вера, влада и т. д, ие само да је то изненађивало Инглизе, већ им је изгледало непо.јмљиво, нешто што се не би могло сложити са њиховом природом, да тако исто и они раде. 'Гако схватање инглиског народа, тодико различно од осећања континенталних народа, јесте један узрок узајамног неразумевања између нас н контииенталних народа, нешто што не постоји између народа јевропског копна. Ностанак управо те опште неспособности датира се одавно, а има се приписати двема утицајима који највише дејствоваху на карак\ 1 ) Натриотока химна у којој ое Инглизи хпале да владају целим оветом.

66*