Prosvetni glasnik
500
ИЗВЕШТЛЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊИХ ШКОЛА
наставник геометрије у IV р., у свом извешћу вели ; ,да се често дешава, да по иола школе једним шестаром ради , па сваки ни лењир нема" -— да и не спомињемо ниже разреде (I и II) где је оскудица врло велика. Чињено је што се могло : благодејањем, давањем књига и — давањем писаћег материјала добављеног од прилога у корист сиротних ученика. Али и добивање благодејања иа и књига везано је за извесне претходпе услове (у I р. за, успех на пријамном исииту, а дал,е за успех и остало). Отуда се дешавало да је било ученика, који су мислили, да и без књиге могу — учити у гимназији! Наравпо, да је се о те, тешко поирављиве зле околности, скршио многи труд наставника , баш и онда, кад се заиста ревности наставничкој није могла викаква примедба учинити. Према томе, а по положеним годишњим испитима, бројно изражен успех ученика стоји овако :
ученика: прелазе ионав. исиит разред.
У I р. од
47
19,
И,
17')
» 11 р. »
31
12.
V,
12 2 )
» III р. »
15
7,
2,
6
„ IV р. »
18
8,
6,
4.
Или у свима разредиша : прела:.е 46, понав. исвит 26, разред 39.
По себи се разуме да ће, но извршеним поновним испитима у августу бити број оних што прелазе већи спрам броја оних, што ће коначно понављати разреде. — А од укупног броја — 26 — ученика, који ће испит ноновити имају из по једиог предмета њих 15, а из по два њих 11 ученика. Нарочита је пажња обраћана од стране свију наставника да ни један ученик не зажали, да је мало пута прозиват, што је, према броју ученика, нарочито у старијим 1 ) Од ових у I р. један губи право. 2 ) Од ових у 11. р. диојица губе право.
разредима, и могућно и лако било. С тога су оцене добивене и дате резултат свестраног цењења ученика, како нреко године, тако и на испиту. — У истој сразмери са успехом стоји и похођење школе и цркве, које махом проистиче из истих узрока. По владању оценио је савет проФесорски, од укунног броја —■ 111 -- ученика: као нримерне 57, врло добре 45, добре 6, лоше 3 (у I 2, II 1) ученика. Од искључепих 5 ученика I р. — с правом на иолагање исиита — њих су 3 због лошег владања, и били су несносни понављачи, штетни за остале ученике, а 2 због великога броја изостанака. Ни један се од ових није вратио на иснит (осем једног шестог, који је ушао у број оних што су испит полагали). Иначе „взбиљних случајева непослушности" иије било. Најчешће су — друге казне — већ и самим школским законом дозвољене, биле, мањи ила већи затвор у учионицама,. Ну већ и по самом бројном прегледу оцена из владања види се да је и та казна била већим делом ограничавана на мањи број истих — ученика, док је код већине била довољна, ма и чешће пута, опомена разредних старешина или директора, чнја је жеља била да се буд за што не прибегава опорим казнама путем писмених одлука или усмених налога. Директор је себи поставио за задатак, и г г. наставници су следовали: да се нико пи чим не бије. Нека би можда имало родитеља, који би и желели, да се спрам њихове деце и ова казна употреби — ипак је она остављена дому; а показало се свуда да су застрашивања у љутини и штете отуда веће, но користи у школи, тим пре, што она лоша навада чупања и шамарисања деце и није у ствари она освтна казна позната нод именом „телесне". Ученицима је, и у моралним: поукама и свуда изно-