Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ прОСВЕТНОГ САВЕГА

Записник Главног САСТАНАК 414-ти 10. Маја 1889. г. у Београду. Били су : аредседник Ст. Марковић ; редовии чланови : Отев, Д. Поповић, Јов. ТЈорђевић, С. М. Лозанић, Љ. Ковачзвић, Ж. Поповић, П. Ђорђевић; ванредни чланови- Др. В Бакић, Ђ Станојевић, Фирмилијан архимандрит, М. Иванић, Стеван Предић и Коста Петровић. Пословођ Мил. Марковић. I. Ирочитан је и примљеи записник 413-тог састанва. II. Прочитано је нисмо г. Министра просвете и црквених носдова од 10. ов. мес. ИБр. 6782. којим се пнта Савет за мишљење о прештампавању четврте читанке за основне шко.ае с погдедом на равију оцену ове књиге. Савет је оддучио: да се умоде г.г. Ж. Поповић и К. Петровић, да ову читанку прегдедају н Савету кажу, шта би се и како могдо у најбржу руку у овој читанци исправити и новим чим заменити, те да посдужи за кратко време као шкодска књига, докде се боља, читанка не напише. III. Прочитано је писмо г. министра нросвете и црквених посдова од 10 ов. мес. ИБр. 6714, којим се шаље Савету на нрегдед и оцену књига „Наука гдавних појмова музике" од Драгутина Блажека, коју је г. Мил. Еаракашевић књижар из Сомбора, понудио мннистарству за уџбеник у средњим пгколама. Савет је одлучио: да се за преглед и оцену ове књиге умоле г.г. С. Шрам и Ј. Борјановић, учитељн музике. IV. Прочитано је нисмо г. министра просвете и црквених послова од 10 ов мес. ПБр. 6834, којим се пита Савет за мишљење, може ли се књига „Косово", од г. М. С. 'Буричића нроФесора, употребити по модби пишчевој за поклањање ученицима основ. школа и нижих разреда гимназије. Савет је одлучио: да се умоди г. Љубомир Јовановић, про®есор београд. реалке, да ово дело прегледа и савету реФерује.

Просветног Савета.

V. Ирочитан је потнун реФерат г. Фирмилијана архимандрита, проФесора Богословије, о рукопису „Наука Хришћанска" за I и II. раз. од г. И. Анђелковића, учитеља. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Мени је Главни Просветни Савет из!!олео дати на оцену књигу .Дришћанску Науку," коју је за 1-ви и Н-ги разред основне школе написао г. Илија Анђелковић, учитељ. Кад сам ово дело примио на оцену, оидајекомисија радила на новом програму „Хришћанске Науке за основну школу", ија сам због тога ноднео Савету кратак реФерат не упуштајући се у оцену самога дела. У томе реФерату изнео сам ова три моја мишљења: прво, да дело има погрешака, па сам многе и у самом рукопису обележио црвеном и плавом оЛовком; друго, да не удазим у оцену самога деда с тога, што.се израђује нов програм, а г. Илија радио је своју књигу по старом, па сам с тога п потпун реФерат на његову књигу сматрао за излишан ; и треће, да сам му благодаран на труду, јер он као учитељ не мора и књиге писати, а у његовој овој књизијамачно ће бити и нечега доброг, иа у кодико сматрам за дужност, да му ногрешке не оставим без примедбе, у толико се осећам бдагодаран на његовом труду за оно, што је добро ; а у крајњем случају г. Илија бар је ноказао воље за рад, а нама, по моме мишљењу, ничиЈа вредноћа у доброј намери није на одиет. Прелазећи сада на оцену самога дела, ја одмах напомињем, дау „Хришћанској Науци" г. Анђелковића има и догматичких погрешака, те би се могла уврстити и у ред јеретичких књига, кад би се могло доказати, да је г Анђелковић местимице онако писао хотимице и злонамерно, а не по. своме нетачном познавању науке о поједииим догматима свете православне вере. По ношто г. Анђелковић живи у Жуии ја не верујем, да се могао заразити савелијазмом сливајући божанске ипостаси, јер је то стара забдуда, која даиас нигде приврженика нема. А говорећи на другој страни свога рукописа о Богу, писац јамачно по незнању и без зле намере изражава мисао: „као да код Бога постоји само једна ипостас, која се у различитим видовима јавља људима и то некад као Бог Отац, некад као Бог Син а некад као Бог Дух Свети." Овоме моме мишљењу ја налазим основе и онравдања у томе, што на другим местима