Prosvetni glasnik

ЗПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

0 4У

своје књжге г. Анђелковић говори и правидно и побожно. Тако н. пр. у одељку „о рођењу Христовом" он говори правилно и чини само две погрешке и то, кад говори о „Звезди," која је довела мудраце на иоклоњење, и о „упуству," које је Јосиф добио у сну за бегање у Мисир. Но погрешка о „звезди" морала је нотећи из ведике побожности, јер тој звезди г. Анђедковић приписује онодику светдост, кодику она није имада, па и ако је била необична звезда, А погрешка о „упуству" за бегање у Мисир види се , да је потекла из незнања, али не хотимичног и злонамерног, јер у месго да каже, да је то „унутство", примио Јосиф у сну, он вели, да су га примили Мудраии. Г. Анђелковић није иснисао словенски правидио и не тумачи тачпо „Молитву Господњу," али „појам о празнидима" исказао је лепо и правилно, само што треба да објасни и оно, што назива „угађање људима," јер и ако Господ Спаситељ свој морални закон оснива на двема заповестима: о љубавп ирема Вогу и љубави ирема ближњемџ , ипак свако угађање људима не води к светости. 0 св. Сави писац говори ногрешно на више места, а греши и у говору о празнику „Цвети," али ту опет лепо и побожно објашњава важност тога празника са гдедишта народног. Говорећи о празнику „Ускрсу," писац лепо излаже мнсли, али час иравидно а час погрешно. Кад говори: чему је Спасител. учио људе; какоје Јуда издао Госнода; како гаје Пилат судпо и шта је Сиаситељ на крсту казао, он говори правилно. Но кад говори: о књижевницима; кад су судије тражили Господа да суде ? кад су Спаситеља пљували и грдидч ? како су разапињали ? зашто су поставили стражу око гроба ? и т. д. писац говори погрешно. Скоро о сваком одељку овога рукониса г. Анђедковића може се казати ово исто, што сам и довде казао на поједина места његове књиге. Он доста депо казује деци оио, што хоће да каже, само час нравилно а час погрепшо. Негде се огледа нобожност, а негде се падази јерес. На неким местима изражава се као патриота, а на неким се греши о народну историју и позната Факта. ЈИз свега овога ја изводим, да је г. Илија Анђелковић човек, који има воље за рад и на томе хвала му; али да има озбиљних недостатака у познавању правосдавне хришћанске науке, и то је истина. С тога, јако је погрешио што своју добру вољу и вредноћу није покушао на неком другом нредмету, у коме је јачи и способнији. „Наука Хришћанска" г. Анђелковића не може се иримити за школски учебник: нрво, због многих и круиних ногрешака, адруго, што је рађена по старом нрограму, који је одавно дат комисији на прераду, па је прерађен.

Овом приликом част ми је умолити Главни Просветни Савет, да овај мој реФерат не прими као благу оцену једне доше књиге, али и да ми изволи одобрити моје лично мишљење, по коме се ја радујем свачијем труду и вредноћи у доброј намери. А што сваки човек нема довољну меру снособности за поједине посдове па их се ипак лаћа , томе је много узрок и сама природа радљива човека, и ја мислим, да му због тога не треба убијати вољу и за даљи рад, јер се „човек учи, докле је жив." Гдавног Просв. Савета понизни, Архим. фирмилијан проФесор. 10 Мај 1889. Веоград. На основу овог реФерата и реФерата г. Дим. Јосића о истом рукопису, који је прошлог састанка у Савету ирочитан, Савет је одлучио : да се рукоиис „Наука Хришћанса" од г. И. Анђелковића, учитеља, не може примити за оно, за што га је писац поднео министарству. 1'еФеренту г. Дим. Јосићу одређен је хонорар за прегдедање овог рукописа од двадесет (20) динара, а г. Фирмилијан изјавио је, да не тражи никакав хонорар за свој реФерат. VI. Црочитан је реФерат г. Дим. Јосића о књизи „Збирка одабраних народних умотворина" од г. Бдагоја Т. Недића. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Г. Члагојг, НедиК, писар министарства просвете, поднеоје штампано дело „ Збирка одабриних народних умотворина* министарству просвете и понудио на откун ради поклањања ученицима основних школа на крају школске године. Ја сам, но жељи Гдавног Цросветног Савета, исто дедо прегдедао и иашао сам, да се може 6д стране министарства о годишњем исииту иоклањати ученицима IV. разреда основних школа , алн би још боље било, кад би се још бар са четир штамнаиа табака поиунило тако ието одабраном садржином као што је ока. Цри прештампавању требало би пазити на правопис код народних несама. 1. Анрила 1889. У Београду. понизни Дим. Јоси&. прОФееор учит. школа