Prosvetni glasnik

5 52

ЗЛ1ШС1ШК ГДЛВНОГ Ш'ОСВЕТНОГ еАВЕТА

I. Песме. Из овог одељка ваљало би одбацити ове песме: „Пролетњи дан" (стр. 30), „Ој обдаци" (стр. 42), ,)Јожи1|, божић бата!" (стр, 44). II, Животоиис знатних људи. Овај је одељак у опште рђаво раарађен. Од 8 биографија иема ни једие за коју би се могло рећи да је разрађена како треба. Ну најгоре су ове три: „Глигорије Терлајић", , Атанасије СтојкоЈшћ" и ,.4укијан Мушицки", и моје је мишљење да их при нрештамнавању треба изоставвти. III. Правила за живот У овом одељку говори се о Богу , о старијима и ближњима, а за тим се ређају срнске пословице са кратким тумачењем, И ако је разрада целог овог одељка лоша, п ако се наводе само цитати из Св. Писма, без икаквих нрактичних нримера, који бн објашњавали ове цитате, моје је мишљење да овај одељак може остати за време овакав какав је, IV. Приче о словенским народима. Овде се говори нрво о Словеннма у онште« а за тим посебице о Бугарима, Пољацима, Хрватима и Словенцима, Како је овај одел>ак разрађен, најбоље казује прича о Кољацима, која заузима један лист, а има око 20 особених имена и 8 разних година. Мислим, да бн требало задржати само општи део, у коме се говори о свима Словенима, а остало да се н.јбаци. V. Разни догађаји из оиште историје. Овде се ирича: о „Војевању Персијанаца с Грцнма", о „Крсташким ратовима", о „Крштењу Гуса" и о „Палежу Москве." „Крсташки ратови" могли би са свим изостати, а остали чланци да се поправе и тек поправљени да се унесу у ново издање. VI. Нешто из физике. Цео овај одељак могао би изостати. јер је ненојмљив учеиицнма основних школа. VII 0 разним људским радњама. Овај је одељак доста важан, па држим да може за време остати, и ако су поједини чланцн врло рђаво разрађени. VIII. 0 душевном и телесном васиитању човека., Од свију одељака овај је најдосаднији и најнеразумљивији за читање. Овде се не из-

лаже никаква поука, већ се износи читава научна расправа о душевном и телесном васпитању човека. С тога је моје мгшљење, да се цео овај одељак избаци.

Пошто сам навео шта би требало избацити ј нри нрештамнавању ове читанке, дужкост ми ! је да изнесем шта би требало ново унети, те I да ова читанка не нзгуби нпшта у своме обиму, који је и иначе доста скучен, 1. Одпесама народпих: „Предраги Ненад", „Смрт мајке Југовића". „Косовка девојка", „Устанак на дахије", „Бој наМишару" н „Бој на Дубл>у." 2. Од уметничких песама: „Три сина" од омаја, „Курсула" од Драгашевића, „Божић" иесма, од Шаичанина, „Мрве хлеба" од Љубе Ненадовића, „Пут у Горњак" од Г В. Јакпшћа и из „Горског вјенца" од „Чево равно" па до краја. 3. Од животописа : „Танаско Гајић" из „Поменика", „Кара-Ђорђе" (из „Теорије п])озе"), „Милош Обреновић, Књаз Михаило и Вук Караџић" (из „Животописа" |Јок, Марковића.) 4. Однародних прича: „Правда и кривда", „Све све, али занат", „Ко мање иште, више му се даје" н „Права се мука не да сакрити." 5. Од разних уметничких члаиака поучних и забавних: „Три рибице", „Један разговор из најстарије срнске историје" и „Слава у Срба" (све из Читапке за I. разред гимназије); „Заклетва' ( (из „Браства" II); „Сунђер" и „Лвет" (из „Сричета"); „Наш ближњи", „Шта прича маиа", „('унце и земља" и „Добар и рђав топлоноша" (из „Једепчета" I,)

На реду је сада да кажем неколико речи о Формалној страни ове читанке. Моје је мишљење да је врло незгодно а и досадно за читање што су чланци поређани но одељцима. Бол>е би било да се члаици распореде, као што је то у Читанци за I разред гимназије. Друга је мана овој читанци што су слова доста ситна и што је слог збивен. У других народа читанке за основну школу штампају се крупиим цицером и са нроредницама. Трећа је мана што је Формат мали, на услед тога врло незгодан за држање и читање. С тога држим да би требало употребити Француски Формат, Којим би пак редом требало чланке штампати, видеће се из списка, који подносим: