Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛЛВНОГ ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТЛ 551

„Мати сину код кодевке" (стр. 41.) није за већ одраслу децу , каква су у четвртом разреду. Много бн подеснија била за тај разред песма истога песника „На светог Саву" (Пев. 583,), која се сећа и Српчади изван краљевине Србије. Сви поучни чланди, како ми се чини , састављени су у своје време нарочито за ову каигу. Али су они према данапгаем стању наука, из којих су изведени, и по садржају и по облику доста застарели. Осем тога има у неким између њих са свим погрешних делова (стр. 62„ 97., 144., 166. и т. д,), који би се морали у целини изменити. Из одељка „Животоииси знатних људи" ваља избацити чланак „Глигорпје Терлајић" (стр. 65.), јер Терлајић не заузима у историји наше књижевности тако важан стад, Место тога ваља свакојако унети у ову књигу животопис основаоца наше најновије књижевности, Вука СтеФановића Караџића, И чланак „Милош Стојичевић , војвода поцерски" (стр, 78.) могао би скоро из истога разлога изостати, Много би правичније било, да место Стојичевића буде споменут Танаско Рајић, који међу јунацима у устанцима за ослобођење заузима видније место. У одељку „Газни догађаји из опште нсторије" треба да се чланак „Војевање Персијанаца са Грцима" (стр. 123.), који је према другим одвећ дуг, сведе само на бој код Термопила, а из одељка „0 душевном и телесном васнитању човека" (стр. 197,) ваља да се избаце она два комада (стр. 209. и 211.), која сам у књизи означио, јер се уњима родитељи, а не ђаци, поучавају. Довде сам навео све оно, што би се могло онако на брзу руку у овој књизи изменити, јер за јаче измене не би било довољно времена, ако се хоће, да књнга буде до нове школске године готова. Још ћу само додати, да има и врло много крупних и ситних штампаријских грешака по готову у свим чланцима ове књиге. На завршетку слободаи сам изјавити, да би по мојем мишљењу у сваком погледу најбоље било, да се ова читанка ннкако више и не црепечатава. Место тога ваљало би одмах одредити једно или више стручних лица, те да у што краћем року саставе ллан за нову читанку. Сва би незгода у овом случају била у том, што би ученици четвртога разреда остали без читанке два до трп месеца дуже, пего иначе. Али бн се и тому могло иомоћи, кад би се ти ученици на пр. поучавали граматици по читанци трећега разреда, докле нова читанка не стигне. 8. јуна 1889. год. У Београду Ж. Попови!.

За тим је нрочитан ре .Ферат и другога реФерента г. Косте Петровића о истој књизи. ГеФерат гласи:

Главном Просветном Савету. Нрегледао сам Четврту Читанку за основне срнске школе , коју ми је уиутио Просветни Савет с препоруком, да оценим: шта би се у њој могло на брзу руку поправити, избацнти и другим бољим заменити. — 0 свему овоме част ми је поднетп овај реФерат. Читанка је најважнија књига у основној школи, Она има да изврши ова три врло важна задатка: а.) да научи децу читати; б.) да их образује; и в.) да нх васпитава. Ну ове задатке читанка може вршити само тако, ако су чланци у њој пробрани, ако су лепо написани и ако су у стању да заинтересују млади дух дечји. Данашња пак Читанка за четврти разред основне школе ни по Форми ни по садржини не одговара намењеном циљу, Ко је имао у рукама ову књигу, ко је с њом радио, ко је њоме образовао и васпитавао своје ученике, — тај је могао увидети , да је то најгора књига у основној школи. Остављам овде на страну многобројне штампарске грешке, које би се дале лако избећи у новом издању, већ узимам у обзир садржину чланака, стил и језик, што се, без осетније оиерације, не да лако излечити. Како да заинтересује децу чланак , 0 душевном и телесном васиатању човека", који заузима 20 страна, и који по својој садржинц и своме стилу пре долази у научне расправе него ли у поуке за децу ? Како да наинтересује децу чланак „Нешто ш физике ", кад се у њему врло мршаво и рогобатно описују разна својства тела: просторност. непробојност, тромост, дељивост, шупљикавост, стишљивост и т, д.? Како да заинтересује децу чланак „Крсташки ратови ", кад је описивање горе него ли ма у којој историји? Ту имена, бројеви и године заузимају трећину садржине. А шта да речем о чланку: „ Војсвапе Персијанаца с Грцима " ? Овако диван материјал за развијање патриотских осећања накарађен је рђавим излагањем, лопгим стилом и ненравилним језиком. Мени би било нотребно много времена кад бих стао сваки чланак критички прелазити, па ма и у најкраћим потезима. Да би, дакле, мој реФерат био што краћи, навешћу овде редом све оне чланке које би требало избацити , а Главни Просветни Савет молим, да ми верује. да то чиним на основу јаких разлога, на основу личног искуства. > Да почнем редом по одељцима.