Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛЛВНОГ ПРОСВЕТПОГ САВЕТА

Еако су иотписани почели радити нову читанку за IV. разр. осн. шкоаа и надају се, да ће до краја јуда ов. год. с посдом бити готови, то сматрају за дужност, да о томе известе г. министра сада, када се решава о једној књизи, за коју сви без разлике тврде, да није добра за школу, Министру нокорни: 1. јуна 1889. год. Београд. Пера Хор^еви!, ПРОФ. I. Б. ГИМ. Урош БлагојевиЗз., УЧИТЕЉ; Саслушавши и реФерате и писмо уиућено од стране министра нросвете Глави. Просвет. Савету, поведена је начелна дебата о томе: да ли да се одмах приступи прештампавању ове читаике по пзменама, које реФеренти предлажу; или да се потреба за овом књигом подмири на који други начин, а питање о изради нове читанке — као питање врло важно — да се одложи, док се не изради детаљан програм, по коме би се та ручна књига ђачка морала израдити. После иодуже дебате, у којој је било разних мишљења, Главни Просветни Савет је одлучио : 1. да се више не препггампава досадашња Читанка ни с изменама, које реФеренти предлажу, јер ни тада не би било оно што треба да буде; 2. да се до израде нове читанке ученици IV. разр. осн. школе нослуже читанком од Ст. Новаковића, која је израђена за гимназије; и 3. да се састави нарочити одбор, који бн израдио детаљан план, по коме би се имала читанка за IV. раз. осн. школе израдити. РеФерент г. Ж. Поиовић изјавио је да за нреглед читанке не тражи никакав хонорар. Другоме реФеренту г. Кости Петровпћу одређено је на име хонорара за преглед 30 дип. VI. Прочитани су реФерати г.г. Светомира Николајевића и др. Јована Туромана на нревод г. Милана Касумовића, под насловом „Прваци у римској књижевности" од ПГтола. РеФерати гласе: I. Од Николајевића. I осаодине иредседниче, Прегледао сам г. Касумовмћа иревод дела „Прваци у римској књнжевности" од Штола. Корисно би било за школску омладину да ову књигу нма у својим рукама, јер се збиља у њој у изводу и ориђииалним иримерцима на-

лазе иробрани најленшн пасажп из дела великих првака римске књижевности; али је, на жалосг, језик иреводиоца такав , да се његов посао не може препоручити за штампу. Ја бих се радовао, кад би г. Касумовић могао наћи кога, да му језик прегледа и поправи , а нарочито кад бп могао наћи неког, који би умео упоредити многе цптате из латинских писаца са ориђиналом. Рукопмс враћам. 29. априла 1889. год. Београд. (Ј ноштовањем Свет. Николфви^. II. Од Туромана. Главном Просветном Савету Према одлуци Гл. Просветног Савета од 11. јан. о. г, ја сам прегледао дело: „Прваци у рммској књижевности, преглед класичне литературе у Римљана за зрелију младеж и пријатеље старог доба, написао X. />. Штол проФесор у Вајлбургу, превео Милан ЕасумовиК " Ево резултата тог мог прегледања: 1) Госп. преводилац је, изузевши неколнко Вергилијевих и Овидијевих стихова, изоставио све појетске наводе, које је 81о11 немачки навео у биограФијама ових песника: Андроника, Невија , Пдаута, Енија , Теренција , Катула, Вергилија, Хорација и Овидија. Како ови наводп износе половину биограФије ио неког од ових песника , као н. пр. Плаута , Овидија и Хорација, то се по томе може лако оценити, како су осакаћени изишли животи песника римских. Ово изостављање појетских навода правда г. преводилац овим речма: „У превод свих пјесничких цитата не могах се упуштати због грозних тешкоћа, које ми при таком покушају на пут стадоше", и наводи за тим, како се и сам немачки песник Шилер тужио на тегобе, које је имао преводећи II. књигу Вергидијеве Енеиде. Па што је једном Шидеру бидо тешко, то је онда — разуме се — њему немогућно. Из овог причања г. преводиоца излази. да се латио иосла, који умну снагу његову иремаша. Немачки нисацмогаоје написати своје дедо с тога, што су дела свију писаца римских преведена на немачки, ц то свако дело од више преводилаца, па је дена места просто изабрао и у своју књигу уметнуо. У нас је од свију римских иисаца нревођен највише Хорације ; преводили су га Стерије, Светић и директор карловачке гимназије Лдзић , но ни тим иреводима није се г. К. користио. 2) Цитате, које је 31о11 навео у биограФнјама римских нрозаика, као Салустија, Це-