Prosvetni glasnik

555

70*

зара и т. д., а из деда ових иисаца, превео је г. Еасумовић са немачког нревода, место са латинског орипшала. А бар при превођењу римске прозе нема оних „грозних тешкоћа", због којих се „није могао упуштати у превод пјесничких цитата." А како је г. преводилац нревео поједпна места, узета из римских прозаика, довољно је, да радп прпмера наведем једно место из Салустија, и једно из Тацита. Свршетак. г) гл.аве 3. (а не 33, као гато је у г. Е. назначено) у Салустијевом Катилини гласи овако: „8е(1 е§о аЛи1ебсеп(;и1из ГптИо бЈсиМ р1еп^ие аШНо ас1 ге.а ри])Исаш 1аШ§ бит , јћјдие тЈћх тиИа агЈуогза Гиеге. Кат рго рш1оге, рго ађбИпепИа, рго ук1и(;е аџс1асја, 1аг§Шо, ауагШа \Гце1>апг. Оиае гате1<1 аштиз аарегпаћаии' Јн8о1епз та1агит агИит, 1атеп Јп1ег 1'апСа уШа 1тћесШа ае1аз ат1)јИопе соггирГ.а 1епећа1;иг: ас те, сит ађ геНгјиогиш таПб шогНтб сИззепИгет, шМ1о пи1П18 ћопопб сиргсЈо еаЈет ^иа се1;егоз 1'ата а1({ие 1пл'1сНа уехаИаћ" Немачкн иревод овог места гласи у 81о11-а овако: „ШпјандНф готђе 1ф аШ поф [е|г јппдег ВДепјсђ, гоГе ђ1е шеЈјЧеп, јшп 6[јепШфеп бебеп ђт= дејодеп, ппћ ћа, гоаг т(г гпе1е§ зипнћег. 2)епп [1аН бсђат, Шсајз1д!е1{ ипћ 2!арјег{ећ даНеп ЗгесђђеН, Жегјфгоепђипд ипђ •'рађјисђ!. Ођдкисђ тет §егј, (го)еп 91егдипдеп јгетђ, ђ гдСеЈсђеп »егађјсђеШе, јо гоигће ћосђ пинпе јсђгоасђе Зпдеић, ооп бђгдснз 6е4ђ6гЈ, пн1ег ]'о дгођеп бајћчп |е|1деђа1(ен; ппћ јо 1ат е§ ћенп, ^а^з тгг, ођд1спсђ гсђ пггсђ воп ћеп јсђ1есђ1еп ©Шеп ђее иђггден ађде[1оЈ5сп јиђ(1е, ћсппосђ ђге бисђ! пасђ бђге ћгејеГђеп Г:па1сп ђег 8Ј?г1еитђцпд ипћ ћсе динј! јијод, гојс кп апђепг." Превод г. Касумовића гласи овако : „У почетку привлачаше ме неШто ка јавном животу, али ту нађох много којешта , што ми се не донадаше. У место стидљивости, умјерености и храбрости владаше тамо безобразност, расииност н грамзљивост. Ма да је моје срце одвратно за свако рђаво нагнуће, овакве неподобштине мрзило, то су ипак те рђавштине моју слабу и од частољубја засдјепљену дтладост биле обуздале; а одатле дође, да мн је тежња за чашћу исте оне муке опадања и зависти задавала, као и другима, ма да сам ја од рђавог владања другнх са неким гнушањем презао." А место ово у иоле добром преводу српском гласи од прплике овако: „Што се мене тпче, и ја сам у својим млађим годинама као готово сви млади људи тежио за државном службом. Но ту ми је много што шта било мрско. Јер место скромности, место умерености, место врлине цароваше бестидност, подмитљивост , грабљивост. Додуше то све ирезирах ја, који не бејах навикао на иепоштење; али слабачка моја младост , заслепљена блеском господства, не могаше да се отме толиким пороцима, те тако дотле дође, дајетежња

моја за чашћу навукла мени онако исто оговарање, онаку исту зависг, какву и свима другима, и ако ја осуђивах рђаво владање ових." У глави 42. (а не 40, као што је назначено у г. К.) Тацитовог Агриколе имају ове речи, којима Тацит свима вековима довикује, да треба бити умерен у оцени људи: „биап!, (цППиб топб еб! јпНсНа ттгап' , роббе еНат зић таИб рппсјрјђиб та§ноз лпгоз ебзе, ођзе^шигшЈие ас тоЛезИат, зт 1пс1иб1па ас уј§ог а(1бЈп1, ео'1ашИб езсепЛеге , ^ио р1еп^ие рег ађгир1а. зес! 111 пи11ит ге! рићНсае изит, атНШоза тог!е Јпс1агиегип1." Да би ове речи биле јасне , напомињем ово. Агрикола , таст славног историчара римског Корнелија Тацита, био је знаменит војвода римски, коме је врло замерано, што је служио и нод онаким тиранином, као што је био цар Домицијан. То је дало новода Тациту, те је написао биограФИЈу свога таста Агриколе, у којој га брани пред сувременицима и пред будућим вековима, и у којој је изрекао горње знамените речи. Ове речи преведене су у 81о11-а овако: (Адпсо1а) ђаМе гп 1 'егпет СеВеп паф ћеп 2Бог(еп ће§ ТасНиз де^етд! ,>г{ј е§ аисђ ин1сг јсђ!есђ1еп биг[1еп дгође ЗЈсаппег деђеп Јопне, ипћ ђа$ ©еђогЈат ипђ ђеЈсђегђене§ ЗЗепеђтеп, гоешг пиг @г[ег ипћ ЖђаШаШ оогђапђеп [гттћ, 511 стпег |'о1сђеп §ође ђе§ !Киђт8 етрогјШдеп (бштсп, јп ћег ђте тнее)"1еп пис ап) 1сђго1Јеп фјађеп, ађег ођпе а11еп 91иђеп |ие ђетт <51аа1 ђигсђ етпеп птђтјифНдеп $ођ де1апд1 )1нђ." Г. Касумовић превео је то место овако : Оп бејаше за свог живота по рјечима Тацптовим показао, „да се такођер између рђавих кнвзова може наЛи великих мужев а, и да се покорност и скромно владање, ако само има ревности и подузетог духа, до толике висине славе иодићи могу, до које је већина само по стрмепим стазама, али без икакве користи за државу, славохлепном смрћу доспела." А иоле добар српски превод овбг месга гласи : „Нека знају они, који имају обичај дивити се недопуштеном делању, да и иод р/јавим владаоцима може бити ееликих људи, и да покорност и скромност , ако су им друге вредпоћа и душевна чврстоћа, до онолнке исте славе долазе, до колике су толики људи по вратоломним путевима, но ни на какву корист по државу, разметљивом смрћу дошли." Па тако су свп наводи из рпмских прозаика у г. К-ћа преведени са превода немачког, а језпком, који је пун и нрепун германизама; уз то по негде и без смисла икаква. А тако исто рђаво преведен је и сав ориигаални текст немачки. Примера ради да наведем само ово место из Салустијевог живота: (баИибИиб) ђеђаирге! а(јо, ћајз ег ооп ©ејј оег» 1ет1е1, ћ-ођ је1пе§ јппегеи ЗВтђеггоШсп® дедеп ђте баЦег ђес ^осђ тт Задеп пасђ @ђгепат1сгн пн!ег ђеп птј{ ђјејеп ба[1егп 9еђа[(е(еп апЗдеђаИен ппо ђе§шедсн апсђ ђеп јсђКпттен Шпј ђегје№еп де(еШ ђађе."