Prosvetni glasnik

апиионик гллвног просветног савкта

7

јс довољно, кад је деци ноказано како се разне врсте (правих) линија извлаче, а какво је мишљење о томе у разних иисаца, мало их се тиче. Ја баш не мислим, да је начин извлачења динија, који је писац усвојио, на,јпростији. Он вели: да у сваком цртежу имају тројаке линије: задате, помоАне и ресултатне и да их треба разликовати, гато се ностиже различним нредстављањем њиховим. Тако треба задате линије извући црним тушем танко (ово је добро); помоћне линије бледим тушем танко (с овим се не слажем јер је, без потребе, дато деци вигае посла, а ту је и прилика да често грегае. Зар није боље, као што ради ЕЈаШотсакк помоћне линије (било праве или криве) извлачи тачкастим или испрекиданим Л5шијама; Не1881^ их представља само тачкастим), ресултатне лииије црним тугаем дебело извучене, а кад има вигае ресултата, оида се оне извлаче дебело и испрекидано тачкастим линијама. Сем ових, писац нам износи нснрекидано тачкасте линије али танко извучене — њих назива линијама које служе за добијање ресултата (док су у самој ствари и то помоћне линије). Мени се чини да је најподеснији и најцростији МаШошвко-в начин бедежења, т, ј. заданс линије треба да су обично извучене, иомоИне тачкасто или иснрекидано и рссул■гатне испрекидано — тачкасто или дебље извучене. На 4. страни II. таб. каже се: ,Две лпније које у свакој тачки имају исти размак... 11 Ово је нејасно, јер шта је размак у свакој тачки ? Место тога ваља рећи : Две линије које подједнако одстоје. 4. зад. гласи: „Задата је линија АВ, треба иа исту у тачки А повући вертикалну личију." Треба казати : . .. да се на њу у тачки А подигне управна. На свршетку овога задатка стоји: „Кад повучемо уз ту ивицу линију, добићемо тражену вертикалу (нормалу)" Ово ,је са свим случајна омашка, јер знам, да писац не држи да је вертикала и нормала једно исто. 5. зад.: „Задата је липија АВ, треба у тачки С „ иовуКи нормалу" на задану линију" (а треба рећи: да се у тачки С подигне унравна. . ."). Ја мислим да овде и није место помињати нормалу, ово у толико пре, што нигде није ни речено шта је нормала (до ако

се не мисли на опо што је у 4 зад. речено даје вертикала и нормала исто); нормалу треба споменути тев онда ношто се иређе на углове, јер се тададобија и утврђује појам о нормали као гато то врло лепо чини ВаИгег. Он каже : ,,кад две праве склапају праве углове, оида за њих кажемо, да су нормалнс једна на другој", на за тим у примедби додаје: „изрази који се често употребљавају у овом звачењу регрепгШш1аг, 1о1ћгесМ вепкгесМ географски су а они означавају вертжалан правац, т. ј. правац мирнога кдатна, и он је нормалан на хоризонту". У сл. 19. измењана су слова па се не слаже са текстбм (на III. таб.) али се може исиравити, јер је само тачкама I) и К промењено место, На IV. т. поредречи нериФерија треба метути обим. — После објашњења како угао иостаје обртањем требало је извести правило: „нрема томе угао нредставља величину обртања". У место „одговарајући" углови боље Је напоредни. На V. т. III. начин деобе праве без ,,линира" као заметан, залишан је, и за то га треба изоставити. На слици 89. није обележена тачка Ј. Еод деобе угла иа трн дела ваљало је рећи, да је АБ=АВ. На VIII. т. тамо где се говори о ромбу, вели се: „да је АВ ВБ" а треба АВ, С1). У 62, слици није обележена сечица ХУ а ни дирка РТ. IX. т <<Фигуре (м. слике) можемо само онда нацртати кад нознајемо (м. змамо) известаи број његових (м. њиних) делова (м. саставака)." На 74. сл. није обележено теме С а на 98. тачка Е. Зад. 137. : „Повуци два нормална нречника АВ и СГ)" (а на слици је онако као што и треба да је т. ј. повучен је пречник АВ и на њему нормални нолупречник бБУ На 1. стр. XVI, т. долази одељак : „ Претвпрање иовргиина". Без икаква појма и објашњења о површини одма,х ое ирелази на решавање разних задатака о претварању површина. Ја мислим, да је овде место, и да сс ласно може уметути појам о површинама и израчунавање површина у кратко. Зад. 198.: „нодели поврга. равнокраког троугла АВС натриједнака четвороугла тако, да