Prosvetni glasnik

30

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВКТНОГ САВЕТА

оквиру већ стеченога знања и схватања дечијега, и ако се вешто зачини занимљивим причицама — иди бар наиоменама — из домаће историје, природопнса и т. д., па се све то пропрати иоле верним, јасним сликама оиих предеда и места, којих се нутопис дотиче. Г. Ризнић је само у неколико усиео, да у свом делу „Кроз ДомоЈшпу" одговори горе изложеним — по мом мишлењу неопходннм — погодбама за образовну вредност списа те врсте; јер, ма да му је у сипсу распоред и логични поредак онога што описује доста удесан и тачан, ипак су му се поткрале неке замашне погрешке, које потиру вредност свему што је ваљано у том спису. Ево тих иогрешака: 1. На 3. стр. стоји ово: „Не обичио ми је срце куцало, кад сам ирви иут у лађу ушао." А одмах за тим долази: „ Ни најмање ме нису занимале силне за мене нове ствари на лађи и т. д." — Има, ли питам, тако Флегматична детета на свету, у којем се не би иробудила жива радозналост, кад ирви иут угледа какву год нову а особито тако занимљиву ствар као што је пароброд? 2. Нрича о постанку „првога града" Рима; о Реји Силвији, њеном затвору и чудноватом порођају; о неваљалству и раздору браће Ромула и Рема; о крвничком делу Ромулову, који уби својега рођенога брата и т. д. (стр. 9) — све је то требало са свим пзоставити; а зашто — умеће погоднтн и онај, који нема ни поајм о педагогији, 3. Описујући преглед тврђаве београдске помиње г. Ризнић и , Пашин конак", ма да та зграда, од год. 1867., није видела иаше. 4. На стр. 12. стоји ово: „Од тада (т. ј. од 1848 год,) Банат је нотпао са свим под Маџарску." — Боље да се г. Ризнић није ни дотакао псторије Баната, кад ју тако мало познаје! 5. Говорећи о Наичеву (иа стр. 12.) вели г. писац, да је ту и чувена „књигонечатња" Браће ПоиовиЛа (место: Јовановнћа) 6. На стр. 20.: „Чувена су такова (т. ј. коралска) острова Стафе у Тнхом Океану." — Тражио сам ова острва и ио најопшнрнијим геограФСким делима, али нх не могах наћи. Да ннје г. Ризннћ номишљао ту на оно мало басалтно острово западно од скотскога острва

Ми11-а, које се зове 81а^а и на ком је чувена „Фингалова" пећина? 7. На стр. 30 описује се постанак каменог угља од биља, које је, како вели г. писац, „стајало по 10, 100 и више хиљада година у земљи, те тако еагоревало и постепено прелазило у каменито угљевље. " — Овојетребало или са свим изоставити, или само у кратко напоменути, да је кам. угаљ ностао од биља земљом претрпаног; јер би мали наши читаопи, који — на срећу -- у основној школи још не уче онширно хемију и геолеогију, ону реч „сагоревало" разумели са свим буквално. (Угаљ, у осталом, и не иостаје сагоревањем, у хемиском значењу, већ поступним лучењем кисеоника и водоннка из биљке, од које после остаје скоро само угљеник, као трећи главни хем. саставак биљке.) — А шта да казкемо 0 речима 10, 100 и више хиљада година Сад би само требало још и то сноменути, какоје од постанка каменог угља (јер о овом је реч) па до данас протекло 9 милијуна година, по рачуну проФ. БишоФа?! Оваква геолошка носматрања — из многих разлога — нису за ђаке основних школа. 8. На стр. 37. онисује се један „водоскок" (близу села Голубиња), ком је име „Беле Воде". Г. писац вели, да је температура тој води 4°К. исиод нуле; као што се он сам уверио својим термометром, — Ми знамо из Физике, да се чиста вода смрзава при температури, која је нешто иснод О", а и морска севода мрзне (због соли које су у њој ) већ при температури од— 2.2°С. Истина да се вода може одржатп у течном стању и до — 10° (и више), али су за то нужне таке погодбе, каквих не можемо претпоставити да су у горе поменутог извора. 9. Београд се звао за време Римљана, најире Таурунумф, а доцније Сингидунум (стр. 6.) 10. На стр. 28. помиње се на једном месту: маџарскп цар. 11. На. стр. 42: „У близини Оршаве налази се једна зграда, у којој се чува некакава круна мађарскога краља Стевана." — Овде се мнсли јамачно она капелица, којаЈе саграђепа близу оног места, где је Кошут (главни покретач маџарске буне 1848. год.), бежећи из Маџарске (1849. год.), закопао круну Стеванову. Ова је круна доцније извађена и однесена у Будим-Пешту, и њом се сада крунишу маџарски краљеви.