Prosvetni glasnik

просветне б е .1 е iii к е

Кад се г. Т. наканпо, да побије мој чланак, дужан је био учинити то тако, да се у његовом реФерату огледа темељно знање и солидан рад, што је могао постићи, да се иослужио научним разлозима, а не разметањем и нразним Фразама. За тим му је требало показати и доказати иотиуну саремност за иисање школске лат. граматике ; н то је могао постпћи тнме, кад би био опет научиим разлозима доказао, да су сва правнла у његовој граматици непобитна истина. Ну тиме, што је из своје рођене граматике истакао у својим огледима рђаво обрађене и узалуд четири пута дотериване партије, па их као мој рад критиковао, „издао је сам себи сведоџбу о своме иовршноме знању, несолидном, раду и иотиуној несиремности за иисање школске латинске граматике ". На послетку, дужност му је била обазирати се па сзоје звање и своју част, на и на стручне колеге и ђаке, пред чији је форум пзнео своју крнтику, и о којима му је требало бити познато, да пред њима није згодно „оаерирати с којекаквим обманама". Толико сам био дужан, да напоменем својем насртљнвом и ненозваном критичару; више немам ништа да кажем у одбрану ствари, која

се сама собом брани, ако не према критичаревом захтеву, а оно — мислим — према српској школској књижевиости. Г. Т. може сада разложити што сам рекао , како му се најбоље свиди, ч ја знам у напред, да он неће оћутатк, јер такови стручњацн никако не полуштају из простог разлога, што је врло лако писати којештарије. Али ја његовим разлозима иећу у будуће а рпоп давати одговора, јер нећу други нут на нразну и за књижевност штетну полемику трошити скупоцено време, које могу на корасније радове употребити. Завршујем мислима покојног Ђ. Малетића: „Ако сам коју опору реч нропустио, нека ми се опростп, јер сам био изазван. У каквој се монети прима новац, у онаквој се обично враћа. Свакојако сам опћој ствари помогао, јер сам уверен, да ће г. Туроман од сада веће нажње поклањати својим критикама, које намењује научноме листу, као што је „Гласник Ученог Друштва", и да ће у својим критикама бнти много учтивији, као што доликује класички образовапом човеку." У Београду, на 'Бурђев дан 1890. г. Вл. Малина.

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКШ

Гимназије без грчкога језика. — Г. Антоније Чарковски , аустр. школски надзорник у миру, израдио је преглед наставних нланова неких од оних јевропских гимназија, у којима се не учи грчки језик, уиоредо с онпма, које се рачвају у одсеке с грчким и без грчкога језика. У том прегледу имамо: 1., две државе, у чијим се гимназијама никако не предаје грчки језик; то су : Португалија и Србија ; 2., две државе, у чијнм гимназијама поред одсека с грчким језиком имају и одсеци без грчкога језика; то су: Угарска и ПЈвајцарска. Норедећи уређење и наставне плаиове ишназија ових трију држава с нашим, видимо ове занимљиве појединости : иросвктн гјагник 1 890

I. Старешине ; ученички узраст ; број разрзда; почетак школскога рада : 1 .) Старешина или управљач гимназије зове се у Португалији и Швајцарској ректор-, у Угарској као и у нас директор.. 2.) За стуаање у гимназију тражи се од ученика, као и у нас, 10 година само у Португалији, али, док наша гимназија има 8, португалска има само 6 разреда ; у Угарској, чија гимназија има такође 8 разреда, као и наша, тражи се само пуних 9 година ; у Швајцарској пак потребно је 12 год., али гимназије у њој имају шш 7 и 6 и по, илп само 4 разреда. 3.) Школа иочиње : у Португалији месеца октобра, у Угарској сентембра, у Србији августа, у Швајцарској разлпчно: септембра (у Сћиг-у), маја (у 81. (ЈаПеп-у) и априла (у Дириху).