Prosvetni glasnik

10

Савет је одлучио: "да се за преглед и оцену мзвршеннх поправака у руско-српсгсом речнику од г. Тасе Стојановнћа умоле г.г. реФеренти, којп су раније били одређенп за преглед овога дела, ну који га нису моглн прегледати, погато дело нпје било поправљено. Та су господа: Пера П. Ђорђевић, Љуб- Стојановић и Александар Хитрово. Даље је Савет одлучио. да се други део речника, пошто се поправи као и првн, пошље непосредно г.г. реФерентима, како би оцепа о прегледу целога дела могла до1)И пред Савет, те да он донесе коначну одлуку о овоме предмету. VII. Саслушап је усмен реФерат г. Љуб. Ковачевића но актима кривице г-ђе Лепосаве Красићке, учитељице из Власотинаца. После подужег разговора о кривици ове учитељице н чнтања самих акга ишиђаја у седнпцп саветској, усвојено је мишљење г. реФерента и одлучено: да кривица г-ђе Красићке није погауно доказана и да није такве природе, да би због ње требало казнити ову учитељицу отпуштањем нз службе, него је довољно, да се она за ову кривпцу казнп административинм путем. VIII. Прочнтан је заједнички реФерат г.г Борислава Б. Тодоровића н Ранка Петровића о „Зоологијн за средње школе, од Доброслава Ружића, проФесора," који гласи: Главном Просветном Савету Прегледалн сморукопис: „Зоологија за више разреде краљ. срп. гимназија. по \Уо1<1г1сћ-у и другим нпсцима израдпо Доброслав М. Ружић, са 417 слика у тексту, међу њима десет бојадисаних," и част иам је поднети своју оцену и мишљење о овоме делу. Пнсац је у главноме нревео: БеЈИаЈен (1ег 2 оо 1 о §1 о Шг (1еп ћоћегеп 8с1ш1-1Јп1еггЈсМ. Уоп 1)г, Јоћанп N. \Уо1(1псћ. Ова књига велика је 17' , 2 штампаних табака обнчне осмнне са сликама у тексту. Од овога долази 12 табака на текст, а 5'| 4 таб. заузимају слике. Ово је дело написано по обпчноме плану , како се пншу научна дела ове врсте; то јест најпре долази наука о човеку (на 56 стр.), за тим жнвотиње но реду до најнижих. Писац овога рукоииса додаваоје и по нешто пзостављао нз номенутог штампаног дела. Тако на прилику, говорећи код човека о поједнним органпма н приборима органским, поредно их је с органнма

п осталих група животињскпх. Онисујућн људски желудац говори о желуцу прежнварском, птичјем, пужевљем, инсектском итд. Алн овако ноређење у првом одсеку овога дела нпје пробигачно, јер би боље бпло код појединих група животињских поредити органе према човечјим, чнјп су органи узети за упоредни предмет. Незгодно је поредити оно, што се још није ни додирнуло, а куд и камо је боље пореднтн га нриликом самог ироучавања Тиме су преглед и јасаоћа делаотежанп за средњу наставу. Проучавајућп овај рукопис, нашли смо мане у превођењу и израдн, од којнх ћемо неке овде споменутн. У „деловнма тела жипотињског" (1 т. 2 стр.) анатомски су делови руке п ноге незгодно и неправилно употребљенп , јер место делова читавих екстремнтета узети су деловп њнховога косгура, као: рамењача, лактача, бутњача, голенпца; а место шака и стопала каже се рука и нога. На истој странипише: „Ако пресечемо тело било уздуж или попреко, то ћемо видети, да је оио изнутра састављеио из внше слојева, разлпчног строја п слоја." Кости, мозак, плућа, желудац, црева итд. не могу се никако назватп слојевима, иа чак ни мишићи. Ткање је толико од речи до речи преведено, да је остала нејасна разлнка појединих ткања, а интерделуларна сунстанцаје са свим необјашњена (2. таб. 2. стр.). „Номоћу зглавака с епајају се пршљени међу собом" (3. таб, 3. стр.). Овде је писац рукописа хтео да представи она два места, којима се два пршљена додирују, и то је са свпм погрешно пазвао зглавцима; јер се пршљени у кичменици спајају рскавицама на особити начин. Код костију удова стоји: -Те су кости већпиом дугачке" (3. таб. 4. стр.). Ово је требало казати обрнуто, јер на нример у руцп 27 кратке су, а само су 3 дугачке. У подели костура руке и ноге ово су називп: „рука се дели на: лонатицу (место плеће), кључњачу, мпшку (м. мпшичњла), лакат (м. двеју лакатних костију) и руку (м. костура у шаци)." Даље метакарп је шака (м. длан). — (3 т. 4 с. и 4 т. 1 стр.). „Лопатница лежи с обе стране трупа преко ребара" (4. т. 1. с.). Камперов угао напоменут је а необјашњен. „Рибе псЈИна пмају малу лубању, алп се она ппак састоји нз м^ого костију, а к њима долаз^ " кошчанн покривачи, којн долазе у кош лет." (4 т. 3 стр ). На истоме месту/' „Шкржни део састоји се нз 4 пара .{ својим зрацима носе шкрге."