Prosvetni glasnik

ФЛОРИСТИКА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИ1Ш

35

жици. Па врху Цице.'на је многобројнија. где ју је он нашао да је кроз снег пробила н цветала. Чајничани је радо преносе и саде по градиницама , али се ту ј слабо нрима. на и ако се примн . неће да цвета. већ само листа. Ко је има мора је, веле , често земљом обасипатн, јер како кажу — бежи из земл.е. — У Чајннчу је само под именом борице позната, а тамошњи свет држи да она другде и не расте, јер они верују да је борица постала из зноја неког њнховог свеца Мурад Дедије .. којн је богОугодно живео и многа добра у околини чајничкој починио. — к 11рил6зи Флпри Босне н Херцеговине'' у III. књ. С. М. Гласника стр. 309—315; саоиштио их је Фр. Фијала. — Материјал за ове ирилоге прикупио је у неколико сам, а нешто је добио и од Рајсера , који је скуиљао биље у сев. Восни, и то у: столачкој , љубинској и мостарској околини. А др. Хентш послао му је биље из "Стоца, Домановића и Увца За тим набраја нађене биљке , међу који.ма има 20 ређих биљака. —т- Исти нисац приказао је у1У књ. С. М. Гласннка стр. 376—384: «Даије орсте цриогорицв у боешскиМ шумама. . ® — Уз чланак приложио је и слике тих двају дрвета. — Оба та дрвета нрипадају балканском полуострву. а ношто су и ту ретка, изгледа да су на умору. Прво је дрво муника. коју г. Фијала иотанко описује и упоређује са Ршив 1п§та Даље вели да расте између 43 0 40' и 42°30'. сев. ширине. Наводи сва места, у којпмаје до сада нађена муника. Погрешно г. Фијала наводи да муника у Србији расте у златнборском округу. Муника доиста код нас расте и то близу Негвина. а можда и на Муртеници, а оба та места су у ужичком округу. као и само брдо Златибор. Друго је дрво оморика. II ово дрво г. Фијала онисује детајно по Панчићу. Оморика је прво нађена у Србији и то у Заовинама. а доцније је нађена близу Црвене Стене изнад Растшита г. Фијала погрешно ппше Ратиште и на Стоцу више карауле Штуле. Сголац је босанско брдо. а Штула је српска караула испод ('тоца . Дуги До није брдо већ котлнна; ту оморика не расте као нп на .Тањцу који је више Заовина.

— У Босни оморика расте на Црном Врху код Сребрнице, на Борији пл. код Тешња, на Семећу код Вишеграда, и 'додајемо ми иа Стоцу. Овим завршујемо наш Флористички нреглед Босне и Херцеговине, који је заночет 1847-ом годином. Дакле четрдесет и три године је. како се ради на проучавању Флоре тих срнских покрајина. Према наведеним радовима за Босну и Херцеговину можемо рећи да су те земље у Флористичком погледу прилично испитане Али ипак до потпуне и нраве њихове Флоре, у којој би све биљке биле критички проучене и описане, нроћи ће подоста времена. И једна и друга богате су како бројем Фела, тако и биљкама које само њима нрииадају. Из досада нрикунљеног биља ио Херцеговини може се закључити да Флора Херцеговине има у главном тнп грчко-дадматинске Флоре, а иоред тога има и знатан број својих специјалитета, који јој тај тип у неколико комбинују. Па и у Флорн јужне и југозападне Босне опажа се мање више утицај југа, јер се и у њој налази грчкодалматинскнх биљака. Међу тим Флора псточне и северне Босне у главноме се нодудара са Флором Србије. Јер у целом подалпијском регпјону тих страна Босне, расту не малим све оне бпљке, које се и у Србији налазе. Па н србијске снециФичности нађене су у тнм крајевима Раис1<ла Зегћша У18., Мн1§есИиш Рапелсн У18., Огоћапсће Рапс1си Веск, Р1сеа отоиса Рстс., итд.ј; Та истоветност са Флором Србије све се внше мења, што се даље пде на запад или југ. .— Али, и поред те истоветности у биљу, и Босна има своје монотипе —којп се налазе већином у алнијском регнјону - а ти јој опет карактеришу Флору као крајњи ирелаз нз грчко-далматинске у шумску област нсточнога копна, камо припада Флора Србије по Грпзебаху . Овде наводим све чисто босанско-херцеговачке биљке, и то само оне које другде не расту. Списак нових биљана које расту у Босни и Херцеговини. СаНћа 1оп«1Г081г18 Веск. На Трескавици пл. Согу(1а11а 8(;иттег1 Рап1. Око Сарајева. » 1е10зрегта Кош-аШ На Хуму код Јајца. 5*