Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

за зоологију и ботанику. Обојица су потпуно владади свим сувременим знањем, али ни један не могаше да се вине ван њега: да зађу дубље у саме узроке Факата, које су тако добро познавали и разликовали. Пошто је детаљно проучпо геограФију Саксонске и једног дела пограничних немачких земаља, и ношто је разгледао карактер терена делог овог краја, одреди Вернер тачније појам „Формације." За тим иочне изближе ироучавати тектонски однос између појединих Формација и, које на основу тога, које на основу петрограФСког карактера, удеси и идеални преглед узастопног следовања свих Формација, Подлога, на којој су се сталожиле све остале млађе творевине, састављена је по Вернеру из гранита, гнајса, микашиста, аргилошиста, иорфцра и т. д. — то су његове „пранлавпне" (Огшн1§еђ1гце). Затнмдолазн највећн део Формација, код којих се лепо може видети наслаганост у слојеве; то су његове „страчификоване планине" (14б2 §ећп -§е). На нослетку имамо још Вернерове »наносне нланине" (аи%ећсћ№етт1е в-е1ш'§е). Изузевши прапланине, све остале Формације постале су лаганом седиментацијом из воде, и слагале су се редом, приближно у хоризонталном положају, једна преко друге. Зато се и свака Формација мора наћи на свом одређеном нивоу по целој земљиној површиаи; онде где Је нема, или где се налазп у изолованим партијама, добива Вернер прилике да нагласи огроман значај механичкога дејства воде као геолошког чиниоца, у смислу ерозије и денудације из данашње геологиЈе. Већу нагнутост слојева сматра он као врло редак изузетак, којн је могао доћи услед поремећаја чисто локалног и незнатног значаја. Ну, да би остао доследан овој својој науци, морао Је узети и све млађе ерунтнвне стене за седименте. Појмљиво је, дакле, да је Вернеров „нептунизам" ц морао наићи на онако нраведан отпор од стране нротивног правца, чији је покретач био енглез МиИоп (1788). Не можемо овде дубље улазити у ону велику борбу ових двеју школа, која је с обе стране јогунасто вођена, и при чему је свака од њих терала у крајност (ХЈТОНизам носта на послетку „плутонизам"). Дела ова препирка имала је внше значаја за развиће саме геологије, и у том погледу, ван сваке с^мње, хутонизам нрема нептуннзму одскаче као велики напредак: износећи велики значај унутрашње земљине тонлоте, тумачећи масивно стење вулканским пореклом и износећи важан геолопши принцип, да се земљина кора морала набирати. Као припрема за доцније развиће палеонтологије нак имају већег значаја Вернерове идеје. Истина Вернер Је сам обраћао малу пажњу на Фосиле, али је ово лако разумљиво, кад се се-

тимо, да је он изнео свој систем на основу р.шматрања саксонских терена, где нма у опште врло мало фосилоносних наслага, 11 где за разликовање појединнх Формација и данас још боље служе петрографски карактери стена. Главна пдеја његова, да нам у опште свака формација иредставља једну извесну аериоду у развиКу целе земље, бнла је од епохалног значаја. У својим чувеним иредавањима, на која су са свпх страна врвели ђаци да га чују, умео је Вернер својом реторском убедљивошћу створитп масу одушевљених нристалица, п урадити да номенута идеја његова одјекне по целој Еврони. Она је бесумње донрла и до ЂЧтат ИтгТ- а. Овај обичан енглески инжнњер, али велики посматрач н један од најзаслужнијих радника на развићу геологије ц налеонтологије, заслјжио је, да га назовемо творцем стратиграФије. Није то био никакав природњак од зааата и реномирани научњак; он ннЈе чак нн водио бригу о томе, од какве су огромне важности радови његови: био је то генпЈе, што Је здравим резоновавањем одмах схватао ираву нрироду носматраних Факата, на му се то чинило као обична сгвар, као да и сваки други мора то исто увндети. Био је тако скроман, да резултате својих ироматрања не би можда ни П }блнковао, да га нису на то натерали пријатељн његови. Још као млад човек од својих 20 годнна (17У5), настојавајући нри извесним техничким радовима, долази он дорезултата: „да су сви слојеви земљнни неким извесним редом слагани по дну морском, и да сваки такав слој садржн у себи остатке оних животиња, које су живеле за време његовог стварања," даље „да сваки слој пма нзвестан број својих Фосила, по коЈима се може лако распознати." На тај начин био Је Омис мало по мало у стању , да раздели све енглеске наслаге, ночевши, нрема данашњем нашем рачунању, од карбона на до врх креде, у низ узастопних хоризоната, које Је разликовао по карактеристичним Фосилима. После двадесетогодишњег рада свог издаЈе Смис прву геолошку карту Енглеске и знаменити нроФИЛ од највишег врхаУелса (Уно\у(1ои) на до ушћа Темзиног, на после своје епоха.шо дело, у коме карактерише 23 стратиграФске груие (ннвоа) , називаЈући сваку сопственим именом ; већина овнх назива унотребљава се још н дан дањи у енглеској стратиграФији. (Јтонама (Јмисовим удари сада чигав низ енГЈескнх геолога, као; ЈЈис/ЛагШ, 1'Шоп, Мап1е1, ЈЧггЦгрз и т, д. Идеје се његове пренесу одмах и у Француску и ј Немачку, и нађу велики број последовача. У исто време поче се обраћати већа пажња и сампм Фосилима. У овом су правцу неу-