Prosvetni glasnik

кШИЖЕВНЕ

ОБЗНАНк

трић кајо што је Турке назвао браћом, и одмах додаје : у кам ударило ! другим речима : нисте ви наша браћа, ни дао Бог. Стх. 892.-895. Крсту служиш , а Милошем живиш. Крст је ријеч једна сухоиарна, Милош баца у несвијест људе Ал' у ајанство неко ирећерано. ј Живиш спомињући се негдашње моћи и славе. — Спомен на прошлу моћ и славу онесвјешћуЈе и опија Србе, јер мисле да ће се опет повратити." Ја мислим да ови стихови значе од прилике ово : Све што имаш, то ти је успомена на јунаштво Милошево (Милошем живиш), али то није ништа, јер те само опија одушевљењем за јуначка дела, али никакве користи отуда немаш (Милохи баца итд). Стх. 961. Овај држи за реа аџи-Аџа. «Држати кога за реи исто је што — бити чигов ириреиин а, слијеио се за кијем иоводити; Аџо (деминутив од /хЈаџија) је Мухамед, јер је Турцима Мухамед рег ехсепепМагп хаџија, пошто је он год. 629. новео први пут своје војнике из Медине у Меку, да ту клањају на ћаби; да га тобоже почасти, Мићуновић га иронички зове аџи-Аџом, као да рече »погптовани , свети Аџо." Цијели стих ово значи : овај т, ј. (Мустај-кадија) слијепо се поводи за Мухамедом, слијепо у њ вјерује." Мени се ово чини добро. Али г. Вуловић то овако тумачи : »Прва реч... «овај» тиче се јамачно Вукоте Мрваљевића, којп је пред тим гааптањем Мићуновићевим рекао : »Не прелаз' ми преко пушке, Бајко, „Но се натраг преко ње поврати ! „До Вукоте црногорски главари једнако чине алегоричке приговоре потуричким главарима, а изазвани говором Мустај-кадије. А овај Вукотин приговор учинио се Мићуновићу нонајжешћи, те за то »шапти па ухо сердару Јанку« оне речи, које јамачно хоће да кажу : овај је тек киван Турчину, и неће га пустпти док је жив. Аџи-Аџо биће у народном говору = Турчин, анатемњак." Стх. 1061.-63 Јунацима бог Ке учинити Сиомен души, а арекаду гробу : Три хиљаде момка итд.

„ Јупаку, који је погинуо од непријатеља, најљепша је част и ут^еха, ако га другови поштеио освете." — По овоме изгледа да г, Решетар мисли да се првим и другим стихом жели освета, трећим итд. опа се извршује. Ако је тако, онда није добро. У нашем народу сматра се за иајвећи грех, кад се коме за гроб не зна, кад је ко сахрањен неопојан и гроб му неирекађен. 11а како су они јунаци пали и остали онако измешани с погинулим Турцима, то се нису могди ни сахранити но хришћанском закону, и песник теши слушаоце, да ће Бог оно учинити, што људи нису могли. Ту треба ставити тачку, јер оно што иде самосталан је догађај. Стх. 1076. Сви ако ће окрилатит Турци. »Кад чују писмо у којему по свој прилици везир прети Хришћанима." — Овде је време будуће уступно, и односи се у опште на Турке, а не на оне који ту слушају, и значи: кажи нам шта је у писму, иа ма било и то, да су сви Турци окрилатили! Стх. 1104, 1105. Јаки зуби и тврд орах сломе ; Добра сабља тоиуз иза врата. „Добра ће сабља пресјећи и врат (— гдје му је држак најдебљи) од топуза.« — Ја мислим да овај стих значи : добра ће сабља пресећи и топуз који се у борби подметне да заштити врат. Стх. 1157, 1158. „Ја се сјећам што си рећи хтио: » в Трагови су многи до иећине. 11 "»....Ова два стиха дакле значе ово: разумијем што ми у писму кажеш, да се дођем поклоннти турској сили, као што многи дослије учинише, али је сваки од њих слабо прошао, као и звијери што су ишле да се поклоие лаву. с< — Ако се остави овака интеруникција као што је горе, онда ова два стиха значе да би везнр радо дошао у Црну Гору, али види многе трагове до пећине, те не сме, него зове владику к себн. И ја мислим да је то слично. Ако ли пак владика не ће да иде к њему, јер «трагови су многи до пећине," онда ова два стиха ваља раставити тачком , и онда би други стих био као владичин одговор, за што не ће к њему да дође. С оваком иитерпункцијом и оваквим објашшењем изгледа као да везир вели владици: ти видпш да су многи трагови до пећине , али то ништа не мари, дођи ти опет к мени. Врло наивно !