Prosvetni glasnik

РЕФОРМЛ СРЕДЊИХ ШКОИЛ У ПРУСКОЈ

Сва испитивања програма развила су се, поступно, сама по себи. Овде вам, господо ваља иристуиити послу, којн ће, о томе не сумњам, савршенством што му га ви дате, и Формом, у коју га обучете, постати, као зрео нлод, својина свега народа. Кабинетско наређење, на које је упозорио госиодин мннистар, може бити бнло би непотребно, кад би школа стајала на оној внсини, на којој бп требало да је. Напред имам приметпти, ако се будем изражавао оштрије, не треба узети да се то тиче ове или опе личностн, него чисто спстеме, целе основе. Ако ћс школа да уради опо што се од ње захтева — а ја могу о томе говоритн као лице посвећено у ствар, јер сам и ја био у гимпазији и знам какав је тамо ред — онда пре свега треба својом властитом побудом да отпочне борбу противу социјалпе демократије. Учитељске колегије ваљало би свс сложно да ову ствар стегну у своје руке и да нове нараштаје васпитавају у народноме духу тако, како би људи мојих, тридесетих, година представљали собом материјал, који бих могао унотребптн на то, да што пре овладам покретом. Али ствар не стоји тако. Последњи моменат, кад је наша школа имала прву улогу у нашем народном животу и нашем развитку, тиче се година 1854., 1866. и 1870, У то доба су пруске школе биле проповедаонице народнога јединства. Оваки младић, кад је изашао из школе и ступио било у добровољце, било у грађански живот, понео је собом једно непоколебљиво уверсње : треба обновити ђерманску пмперпју и поново освојити Елсас и Лотаринђију ! Годином 1871. све се то довршпло, уједишено царство већ је било ту, постигосмо за чпм смо тежили, н на том је ствар и остала. Сад је ваљало школи поћи од повостечених основа, одушевљавати омладпну и објашњавати јој: да је царство саздано да се држи и у најдаља времеиа, алн се то на школи нигде није опазило, и у овом кратком веку царства већ су ночеле избијати тежње разједињавања. 0 том ја могу судити тачно, јер ја стојим па врху, и така питања узлазе до мене. Узроке овим појавама ваља тражити у васгштавању омладине. Недостатак ннје једап. Главни је узрок у томе, што су се од 1870. године угнездили у гимназијама филолози , па, ћеа!л роннШепкез, дају већу валшост учењу и знању, него образовању карактера н нотребама сувременога жнвота. Господине тајни саветниче, Хинцпетеру, молим вае, да ме пзвините : ви сте пун одушевљења филолог , али се, по мом мншљешу, ипак дошло дотле, да тнм путем не треба даље. Мање се нази како ће се знање примепити, а више на механнчко тубљеље онога што се пре- I цросветнн гдасник 1891.

81 даје ; то се јасно види н из онога што се напред тражп на испиту. Долази из самога начела, да се по свима предметима, пре свега, зна што је могућно више : требало то после у животу плп не треоало, то је мимогредна ствар ! Кад говорпте с господом, о којој ја реч, и упињете се да им разјасните, да доиста треба младића раније приирематн за практички живот и сва питања из тога жпвота, тада ће вам без разлике одговорити : да то није задатак школин ; главно је — гимчастика ума, и чнм се та гимнасгика доврши потпупо, младић ће, помоћу ње, моћи да испуни све што од њега затражп живот. Држим, да ово гледиште не треба п даље подржавати. Њразив се тако о школама, иа по се о гимназији, ја врло добро зиам да ће ме у многим круговима држати за Фанатичког противника гимназије и екоплоатасати ме у корист каквих других школских реФорама. Али то, господо, није истина. Ко се сам васпитазао у гимназији и нознаје њезине кулисе, тај врло добро познаје п њезине празнине. Прва је мана, која се осећа у гиМназији : оскудица пароднога Фундамента ; дужност нам је васпитавати младе Немцс у народном духу, а не да буду грчки н римски младићи. Ваља нам раскрститп с основама које се повлаче од векова, са старим средњевек«вним мапастирским васпитањем, кад је главну улогу играо латински с неким малим додатком грчкога језика. Сад ваља то напустити и у целу основу унетп немштину. Састави на немачкоме језику треба да су средиште, око којега се вртп сзе. Прп исииту зрелости треба гледати да ли је беспогрешан са-зтав на немачком језику, па то узеги за мерило умне развијености младићеве ; по томе се може одлучити је ли он подобан за што, или нијс . Разуме се, да ће се против овога мпого говорити и наводити: да је и састав на латинеком језпку исто тако важан, да је особито користан по изучавање туђих језика, п још много којешга друго. Јест, драга госнодо, и ми смо прошли кроз ту исту школу. Па како се пзрађује тај састав на латинскоме језпку ? Зар један иут бејах сведок, где младић из латинскога састава доопје 2, једва добро, а нз немачког«. 4. И за то, место да га похвале, замераху му, јер се узело да се изложио казни у латинском језику зато, што није за посао прионуо колико је требало. И од толиких састава на датинскоме језику, што их израђивасмо, не беше од двадеоет једнога, којн пије таким иачпном, тим истим помоћиим средствпма, био скрпљен. И такви саставп признавани су као довољни : ето на шта су свођенп тп састави на латинскоме језику. А кад се догодило у гимпазији да израђујемо састав о Мини Барнхелмској („Мтпа уоп 11