Prosvetni glasnik

82

ПРОСВВТНи КОВЧЕЖИЋ

ВагпћеЈт«), с великом муком добпвасмо повољнију белешку. Ето зашто велим : даље с тим саставима на латинскоме језику, они насзбуњују и одузимају време на штет^ немачкога језика ! Жолео бих такође да се одржава народни правац и при предавању историје и географије. Пре него се пође по музејима, ваља имати тачан појам о свом рођеном дому. Главно је, што не треба губити из вида, знање домаће историје. Кад сам ја био гимназист, велики курФирст губио се у некој магловитој појавп, преко седмогодишњег рата прелазило се овлаш, и предавања пз псторије свршаваху се крајем прошлога века, Ф ,,апцуском роволуцијом. И торија рата за независност, т. ј. догађајл најважнији за нова поколења, то се са свим обилазило, и ако што о њима знам, имам да захалим једипо лекцијама мога васиптача, проФесора Хинцпетера. А то понменце јесте у ствари рипс1;ит заИепз. Од куда тако много тпх магловитих, сулудастих реФорматора света? Од куда то непрестано нсмовање наше државне управе гј указивање на туђе идеало државнога поретки? Огуда, што омладина никако не зна, како је постао наш државни ред и да постанак његов има свезе с периодом Француске„револуције. И ето за то је моје дубоко уверење : кад бп се просто, објективпо, у општим цртама, упознала омладина с годинама што чине прелаз од Француске револуције ка деветнаестому веку, онда би далеко лакше, него сад, схватилн сва сувремепа питања. Безуслсвно јс потребно да се скрати и дужина рада. Господпн тајни саветник, Хинцпегер, по свој прилици, није заборавио, како баш у оно вроме, кад сам се учио у каселској гимназији, први пут избише жалбе родитеља п породпца. да се деца иретоварују. Влада је пренула и наредила да се жалба извиди. Изиђе после тога наредба, да сви јутром поднесемо директору белешку н да у њој тачно назначпмо време, које нам је потребно код куће за учење заданих лекција и спрему задатака за сутрашњи дан. Показало се, да на тај начин, и ако ће савесно да се ради, треба за свакога бУг, 6у г , па чак и 7 часова. А кад се додаду ка тнх 5 часова лекција још 2 часа на јело, онда није тешко израчунатп, како после тога остаје и сувпше мало слоооднога времена. Да ми није могућно оило изјахатп, да се у опште донекле користим слооодом, за цело не оих сам ни знао какав у опште п ш;гледа овај оожјп свет. Таке напоре не треба захтевати од омладине. То, господо, треба у напредак да престане; пе трсба јако загшњати лук и остављати га дуго у том тако запегом положају. Уступцп се

морају учинити, јер смо, за цело, у томе дошли до крајњих граница. Школе су — говорим још о гимпазијама развиле невсроватну живост и, по моме мишљењу, створиле замашан сувишак образованих људи, внше него што народ може сварити, впше него шго могу иоднети и еамн ти људи. Назив »умни пролетаријат®, употребљепи кнезом Висмарком, са свим је оправдан: свн тако названи кандидати глади, особито господа новинарн — све су то пропалп гимназисти, II у њима је за нас велика опасност. Тој претераној школској производњп, која је већ и сад сувише велика, дужни смо учинити крај. Ето зашто ћу у напредак отказати свој пристанак на отварање нових гимназија у свнма оним случајима, где се не поднесу докази о великој иотреби и праву да их буде. У нас их је и без тога довољно. Сад се приближујемо питању : како ће се најбоље задовољити приеталице класичкога образовања, присталице реалнога образовања н захтеви војне службе једнолетним волонтерством. Ја се држим мисли: да ствар може бпти решена са свим просто, да се одлучним кораком могу рашчистити сва гледишта којих има до овог тренутка: допустимо да стоје »класнчке гимназије с класичким образовањем", на онда »школе с реалним образовањем», али ни у ком случају „реалне гимназије". Реална је гимназија полутанство, она даје образовање половно, а то уносп нетемељитост и у сам живот. Налазим, да је са свим умесна жалба гимназијскнх директора на препуњеност разреда, на врло велики број ученика, с којима се имају бочити, а који никад не долазе до испита, већ само гледају да се декопају сведоџаба, с којима ће ступитн у војну службу као једногодишњи добровољци. Ово се з .10 може удалитп просто одгађањем испита на моменат, кад се добровољци спремају да остав^ завод, на онда условом: да у случају, ако су реалци, имају поднетп сведочанство о свршеном курсу, н само с таким сведо-'анством да могу битн примљени у војску. Тада ће се одмах вндетп како се гимназије све внше чисте од овпх једногодишњих добровољца и како ће сви опп иагнутп у реалне школс, чпм тамо узмогну постпћп оио што желе. С овим доводим у свезу и другу тачку, коју раније поменух п која се своди на ово: наставна грађа, колико је могућно, да се скрати, али онда п испити да се упросте. Из испита зрелости имао би отпасти сав граматичкп део, псппт из граматике свршпо би се^за један илп два разреда ниже, па ма се тада подвргавали испиту техничко-граматичком; тада бпсге могли испнтпвати с каквом хоћете строгошћу, могли бисте с тим испитом спо-